Кзз 1237/2018 одбачај; недозвољен разлог; одмеравање казне 441 ст. 1 ЗКП

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 1237/2018
13.11.2018. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Зорана Таталовића, председника већа, Радмиле Драгичевић-Дичић, Маје Ковачевић Томић, Соње Павловић и Веска Крстајића, чланова већа, са саветником Татјаном Миленковић, као записничарем, у кривичном поступку против окривљених АА и ББ, због кривичног дела тешка крађа у саизвршилаштву из члана 204. став 1. тачка 3. у вези члана 33. КЗ, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљених АА и ББ – адвоката Наташе Тошић, поднетом против правноснажне пресуде Апелационог суда у Нишу Кж1 бр.519/18 од 14.08.2018. године, у седници већа одржаној дана 13.11.2018. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољен, захтев за заштиту законитости браниоца окривљених АА и ББ – адвоката Наташе Тошић, поднет против правноснажне пресуде Апелационог суда у Нишу Кж1 бр.519/18 од 14.08.2018. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Апелационог суда у Нишу Кж1 бр.519/18 од 14.08.2018. године, делимично је усвојена жалба заједничког браниоца окривљених па је преиначена пресуда Основног суда у Зајечару К бр.405/15 од 26.02.2018. године у делу одлуке о кривичној санкцији, тако што је Апелациони суд окривљеном АА за кривично дело тешка крађа у саизвршилаштву из члана 204. став 1. тачка 3. у вези члана 33. КЗ за које је првостепеном пресудом оглашен кривим изрекао условну осуду тако што му је утврдио казну затвора у трајању од једне године и истовремено одредио да се иста неће извршити уколико окривљени у року од две године не учини ново кривично дело, док је у осталом делу жалба заједничког браниоца окривљених одбијена као неоснована и првостепена пресуда у непреиначном делу потврђена.

Против наведене правноснажне пресуде захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљених АА и ББ – адвокат Наташа Тошић, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП, а из образложења захтева произилази да је захтев у односу на окривљеног ББ поднет због повреде закона из члана 441. став 1. ЗКП, са предлогом да се побијана одлука преиначи, укине првостепена пресуда и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење и одлучивање.

Врховни касациони суд је у седници већа размотрио списе предмета, са захтевом за заштиту законитости браниоца окривљених АА и ББ, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Одредбом члана 485. став 4. ЗКП прописано је, да због повреде овог законика (члан 74, члан 438. став 1. тачка 1. и 4. и тачка 7. до 10. и став 2. тачка 1. члан 439. тачка 1. до 3. и члана 441. став 3. и 4) учињених у првостепеном и поступку пред апелационим судом, окривљени може поднети захтев за заштиту законитости у року од 30 дана од дана када му је достављена правноснажна одлука под условом да је против те одлуке користио редовни правни лек.

Како из захтева за заштиту законитости браниоца окривљених произилази да је исти у погледу окривљеног ББ поднет због повреде закона из члана 441. став 1. ЗКП, а наведена повреда не представља повреду закона прописану одредбом члана 485. став 4. ЗКП, због које је окривљеном и његовом браниоцу дозвољено подношење овог ванредног правног лека, захтев за заштиту законитости браниоца окривљених поднет у односу на ББ оцењен је као недозвољен.

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљених у погледу окривљеног АА је оцењен као поднет без садржаја, јер у односу на овог окривљеног није истакнута ниједна повреда закона, нити то из садржине захтева произилази.

Из напред наведених разлога Врховни касациони суд је донео одлуку као у изреци на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2. ЗКП.

Записничар-саветник,                                                                                                                                Председник већа-судија,

Татјана Миленковић, с.р.                                                                                                                          Зоран Таталовић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић