Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажна решења против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је основан.

По налажењу Врховног касационог суда основано бранилац окривљеног Милета Танића у поднетом захтеву указује да је доношењем решења Вишег суда у Новом Саду КУО.155/20 од 25.08.2020. године на штету окривљеног учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) у вези са чланом 37. став 1. тачка 4) ЗКП, из разлога јер је у доношењу побијаног првостепеног решења, којим је одбијена као неоснована молба окривљеног Милета Танића за условно отпуштање са издржавања казне затвора по правноснажној пресуди Вишег суда у Новом Саду К.бр.76/15 од 29.12.2015. године, као председник ванпретресног већа учествовала судија Татјана Ђурашковић која је морала бити изузета од судијске дужности, обзиром да је у истом кривичном предмету претходно поступала као истражни судија (сада важећим ЗКП-ом судија за претходни поступак) и донела је против окривљеног решење о спровођењу истраге КИ.332/12 од 08.11.2012. године, а коју битну повреду одредаба кривичног поступка није отклонио другостепени суд доносећи побијану другостепену одлуку у поступку по жалби на првостепено решење, иако је на ову битну повреду одредаба кривичног поступка у својој жалби указивао бранилац окривљеног Милета Танића - адвокат Милан Унковић.

Наиме, одредбама члана 37. став 1. тачка 1) до 4) ЗКП предвиђене су ситуације у којима се судија или судија-поротник мора обавезно изузети од вршења судијске дужности у одређеном предмету, због неког одређеног односа и повезаности судије са учесницима поступка или са предметом.

Одредбом члана 37. став 1. тачка 4) ЗКП је прописано да ће судија или судија- поротник бити изузет од судијске дужности у одређеном предмету, ако је у истом предмету поступао као судија за претходни поступак или је одлучивао о потврђивању оптужнице или је учествовао у доношењу мериторне одлуке о оптужби која се побија жалбом или ванредним правним леком или је учествовао у поступку као тужилац, бранилац, законски заступник или пуномоћник оштећеног, односно тужиоца или је саслушан као сведок или као вештак, ако овим закоником није другачије прописано. Одредба члана 38. став 1. ЗКП обавезује судију да прекине сваки рад на предмету уколико постоје разлози за његово изузеће предвиђени одредбом члана 37. став 1. ЗКП.

Из списа предмета произилази да је у истражном поступку који је, између осталих, вођен против окривљеног Милета Танића због основане сумње да је учинио кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 3. у вези става 1. КЗ, судија Татјана Ђурашковић поступала као истражни судија (сада важећим ЗКП-ом судија за претходни поступак) и против окривљеног Милета Танића донела решење Вишег суда у Новом Саду о спровођењу истраге КИ.332/12 од 08.11.2012. године, те да је ова судија затим такође учествовала као председник ванпретресног већа у доношењу првостепеног решења Вишег суда у Новом Саду КУО.155/20 од 25.08.2020. године којим је одбијена као неоснована молба окривљеног Милета Танића за условно отпуштање са издржавања казне затвора у трајању од 3 (три) године по пресуди Вишег суда у Новом Саду К.бр.76/15 од 29.12.2015. године која је преиначена пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 331/16 од 22.11.2016. године, а које решење Вишег суда у Новом Саду КУО.155/20 од 25.08.2020. године је предмет побијања у поступку пред Врховним касационим судом по поднетом захтеву за заштиту законитости.

Имајући у виду напред наведено, ранија процесна улога судије Татјане Ђурашковић и то њено поступање у својству истражног судије у истражном поступку који је вођен против окривљеног Милета Танића и доношењу према окривљеном решења о спровођењу истраге, по оцени Врховног касационог суда, представља сметњу њеном каснијем обављању судијске функције у истом кривичном предмету, дакле представља законом предвиђен разлог за обавезно изузеће судије Татјане Ђурашковић од вршења судијске дужности у смислу члана 37. став 1. тачка 4) ЗКП у истом кривичном предмету, у конкретном случају разлог за обавезно изузеће судије Татјане Ђурашковић од вршења судијске дужности као председника ванпретресног већа у доношењу првостепеног решења Вишег суда у Новом Саду КУО.155/20 од 25.08.2020. године којим је одбијена као неоснована молба окривљеног Милета Танића за условно отпуштање са издржавања казне затвора у трајању од 3 (три) године по правноснажној пресуди Вишег суда у Новом Саду К.бр.76/15 од 29.12.2015. године, а које решење је предмет побијања у поступку пред Врховним касационим судом по поднетом захтеву за заштиту законитости, обзиром да се у конкретном случају учешће судије у раду на предмету има посматрати као једна целина у односу на окривљеног Милета Танића.

Следствено наведеном, по налажењу Врховног касационог суда, првостепени Виши суд у Новом Саду је доношењем побијаног првостепеног решења КУО.155/20 од 25.08.2020. године учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) у вези са чланом 37. став 1. тачка 4) ЗКП, а коју повреду није отклонио другостепени Апелациони суд у Новом Саду доносећи побијану другостепену одлуку у поступку по жалби на првостепену одлуку, иако је на ову битну повреду одредаба кривичног поступка у својој жалби указивао бранилац окривљеног Милета Танића - адвокат Милан Унковић, а услед које повреде је укидање побијаних правноснажних решења неопходно.

Стога је Врховни касациони суд, имајући у виду наведено, усвојио као основан захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Милета Танића - адвоката Милана Унковића и на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП укинуо побијана правноснажна решења Вишег суда у Новом Саду КУО.155/20 од 25.08.2020. године и Апелационог суда у Новом Саду КЖ-УО 268/20 од 08.09.2020. године, те списе предмета вратио Вишем суду у Новом Саду на поновно одлучивање у смислу разлога изнетих у овој пресуди, при чему ће суд у поновном поступку имати у виду примедбе из ове пресуде, те ће поступити по истима и најпре отклонити повреду закона на коју му је указано овом пресудом, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку, за коју ће дати јасне, конкретне и аргументоване разлоге.

Записничар-саветник                                                                   Председник већа-судија

Снежана Лазин, с.р.                                                                      Невенка Важић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић