Кзз 150/2019 одбачај ззз; нема прописан садржај

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 150/2019
19.02.2019. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Зорана Таталовића, председника већа, Радмиле Драгичевић-Дичић, Маје Ковачевић-Томић, Соње Павловић и Биљане Синановић, чланова већа, са саветником Јеленом Петковић-Милојковић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела насиље у породици из члана 194. став 1. КЗ, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Ђура Благојевића, поднетом против правноснажног решења Вишег суда у Нишу Су VII-39-48/18 од 29.11.2018. године, у седници већа одржаној дана 19.02.2019. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Ђура Благојевића, поднет против правноснажног решења Вишег суда у Нишу Су VII-39-48/18 од 29.11.2018. године, јер нема прописан садржај.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Нишу Су VII-39-48/18 од 29.11.2018. године одбијен је као неоснован захтев за изузеће председника Основног суда у Нишу Горана Спасића и поступајућег судије Мишка Радивојевића у предмету Основног суда у Нишу К 543/18 поднет од стране браниоца окривљеног АА, адвоката Ђура Благојевића. Тим решењем наложено је подносиоцу захтева да уплати на име судске таксе износ од 590,00 динара у року од пет дана од дана пријема решења, под претњом принудне наплате.

Против наведеног правноснажног решења захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА, адвокат Ђуро Благојевић, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1), ст. 3, 4. и 5. ЗКП, а из образложења захтева и навода да је окривљеном повређено право на одбрану, па самим тим и право на правично суђење из чл. 32. и 33. став 5. Устава Републике Србије, по оцени Врховног касационог суда произилази да захтев подноси и због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 3) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд поднети захтев као основан усвоји, тако што ће побијано решење преиначити и изузети од поступања у овом кривичном предмету судију Мишка Радивојевића.

Врховни касациони суд је у седници већа одржаној у смислу одредбе члана 487. став 1. ЗКП размотрио списе предмета, са захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Ђура Благојевића, па је нашао да захтев нема прописан садржај.

Према одредби члана 484. ЗКП која прописује садржај захтева за заштиту законитости, у захтеву се мора навести разлог за подношење прописан одредбом члана 485. став 1. ЗКП, односно мора се навести да ли се захтев подноси због повреде закона (тачка 1), примене ''неуставног закона'' (тачка 2) или повреде односно ускраћивања људског права и слободе (тачка 3).

Дакле, одредбом члана 484. ЗКП предвиђено је да у захтеву за заштиту законитости морају бити наведени разлози за подношење захтева, а који су прописани у члану 485. став 1. ЗКП.

Окривљени АА преко свог браниоца, адвоката Ђура Благојевића као разлог подношења захтева наводи повреду закона, али не наводи конкретно одредбу која је повређена доношењем означеног правноснажног решења.

Одредбом члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП прописано је да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или одлуком у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон, а ставом 4. наведеног члана, предвиђени су услови под којима окривљени преко свог браниоца може поднети захтев за заштиту законитости, а то је учињено пре свега таксативним набрајањем повреда закона које могу бити учињене у поступку пред првостепеним и апелационим судом.

Када је захтев за заштиту законитости поднет због повреде закона, одлука против које је захтев поднет или поступак који је претходио њеном доношењу испитује се само у границама истакнуте конкретне повреде закона, при чему суд није овлашћен да у случају када конкретна повреда закона није опредељена, само на основу образложења захтева процењује коју је конкретно повреду закона бранилац имао у виду приликом подношења захтева.

Како окривљени преко свог браниоца у поднетом захтеву за заштиту законитости због повреде закона није определио конкретно повреду закона која је учињена у првостепеном и поступку пред апелационим судом, то, по налажењу Врховног касационог суда, захтев у овом делу нема прописан садржај (члан 484. ЗКП).

Осим тога, одредбом члана 485. став 1. тачка 3) ЗКП прописано је да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или одлуком у поступку који је претходио њеном доношењу повређено или ускраћено људско право и слобода окривљеног или другог учесника у поступку које је зајемчено Уставом или Европском конвенцијом о заштити људских права и основних слобода и додатним протоколима, а то је утврђено одлуком Уставног суда или Европског суда за људска права.

Дакле, када се захтев за заштиту законитости подноси због повреде или угрожавања људских права и слобода (члан 485. став 1. тачка 3) ЗКП) та повреда мора бити утврђена одлуком Уставног суда или Европског суда за људска права и сходно одредби члана 484. ЗКП таква одлука мора бити достављена уз захтев за заштиту законитости.

Како окривљени преко свог браниоца уз поднети захтев за заштиту законитости није доставио одлуку Уставног суда или Европског суда за људска права, то је Врховни касациони суд нашао да захтев за заштиту законитости и у делу у коме се правноснажне пресуде побијају из разлога прописаних одредбом члана 485. став 1. тачка 3) ЗКП и указује да је окривљеном повређено право на правично суђење, нема прописан садржај.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 487. став 1. тачка 3) у вези члана 484. ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                 Председник већа-судија

Јелена Петковић-Милојковић,с.р.                                                                                                         Зоран Таталовић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић