Кзз 154/2020 к д разбојништво; 2.4.1. 22 .1.1. 8 постојање оптужбе овлашћеног тужиоца; 2.4.1.22.1.2 .1 непостојање елемената кривичног

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 154/2020
19.02.2020. година
Београд

 

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Невенке Важић, председника већа, Веска Крстајића, Биљане Синановић, Милунке Цветковић и Радослава Петровића, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Милом Ристић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног Владана Павловића из др., због кривичног дела разбојништво у саизвршилаштву из члана 206. став 1. у вези члана 33. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног Владана Павловића адв. Животе Милошевића, поднетом против правноснажних пресуда Вишег суда у Пожаревцу 2К 1/19 од 24.04.2019. године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 557/19 од 05.09.2019. године, у седници већа одржаној дана 19. фебруара 2020. године, већином гласова, донео је

П Р Е С УД У

ОДБИЈА СЕ, као неоснован, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Владана Павловића, адв. Животе Милошевића, поднет против правноснажних пресуда Вишег суда у Пожаревцу 2К 1/19 од 24.04.2019. године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 557/19 од 05.09.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Пожаревцу 2К 1/19 од 24.04.2019. године, окривљени Милан Новаковић и Владан Павловић, оглашени су кривим због кривичног дела разбојништво у саизвршилаштву из члана 206. став 2. у вези става 1. и члана 33. Кривичног законика и осуђени и то: окривљени Милан Новаковић, на казну затвора у трајању од четири године у коју казну му се урачунава и време проведено у притвору почев од 14.08.2017. па до 26.03.2018. године, а окривљени Владан Павловић на казну затвора у трајању од четири године и шест месеци, у коју казну му се урачунава време проведено у притвору од 28.12.2017. године до 26.03.2018. године.

Оштећени су ради остваривања имовинскоправног захтева упућени на парницу.

Окривљени су обавезани да плате трошкове кривичног поступка на начин ближе наведен у изреци првостепене пресуде.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 557/19 од 05.09.2019. године, делимично је усвојена жалба браниоца окривљених Милана Новаковића и Владана Павловића и преиначена пресуда Вишег суда у Пожаревцу 2К 1/19 од 24.04.2019. године у делу правне оцене дела и одлуке о кривичној санкцији, тако што је Апелациони суд у Крагујевцу противправне радње окривљених Милана Новаковића и Владана Павловића за које су првостепеном пресудом оглашени кривим, правно квалификовао као кривично дело разбојништва из члана 206. став 1. Кривичног законика, као саизвршиоци у вези члана 33. Кривичног законика и осудио их на казне затвора у трајању од три године у које им се урачунава и време проведено у притвору и то окривљеном Милану Новаковићу од 14.08.2017. до 26.03.2018. године, а окривљеном Владану Павловићу од 28.12.2017. године до 26.03.2018. године, док је у осталом делу жалба одбијена као неоснована, а првостепена пресуда у непреиначеном делу потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда бранилац окривљеног Владана Павловића, адв. Живота Милошевић, поднео је захтев за заштиту законитости због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев, преиначи побијане пресуде у смислу навода захтева или пак исте укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку и у седници већа, коју је одржао без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са одлукама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости није основан.

Бранилац окривљеног Владана Павловића адв. Живота Милошевић, у захтеву за заштиту законитости наводи да је доношењем побијаних правноснажних пресуда повређен Кривични закон из члана 439. тачка 1) ЗКП, јер радње за које је окривљени оглашен кривим нису кривично дело, имајући у виду да у изреци првостепене пресуде нема описа да је окривљени кривично дело учинио са умишљајем „како у погледу његове свести о радњама, тако и у односу на његово хтење у смислу наступања последица“, па стога дело за које је окривљени оглашен кривим није кривично дело, а Врховни касациони суд овакве наводе оцењује неоснованим.

Из описа радње извршења кривичног дела за које су окривљени оглашени кривим произлази да су окривљени Милан Новаковић и Владан Павловић, дана 11.08.2017. године ... у стању урачунљивости, свесни забрањености свог дела, по претходно међусобном договору ... у намери да себи и другом прибаве противправну имовинску корист“ чиме су извршили кривично дело разбојништво у саизвршилаштву из члана 206. став 1. у вези члана 33. КЗ.

По налажењу овог суда, стоје наводи у захтеву за заштиту законитости да у изреци првостепене пресуде у опису радње извршења предметног кривичног дела није експлицитно наведено да је окривљени Владан Павловић, у датој ситуацији поступао са умишљајем.

Одредбом члана 25. КЗ, прописано је да кривично дело учињено је са умишљајем, кад је учинилац био свестан свог дела и хтео његово извршење, или кад је учинилац био свестан да може учинити дело, па је на то пристао.

Описане радње у изреци првостепене пресуде, као и навођење да је окривљени у стању урачунљивости свестан забрањености свог дела, несумњиво означавају свест окривљеног о забрањености свог дела, тј. да је наведено кривично дело извршено сходно члану 25. КЗ, односно са умишљајем.

Стога у конкретном случају то што експлицитно није наведено да је окривљени кривично дело учинио са умишљајем не значи да нема кривице окривљног како се то неосновано наводи у поднетом захтеву.

Налазећи да чињенични опис кривичног дела за које је окривљени Владан Павловић оглашен кривим садржи све елементе кривичног дела, разбојништво у саизвршилаштву из члана 206. став 1. у вези члана 33. КЗ, како је то правилно нашао другостепени суд, па и све елементе кривице, то Врховни касациони суд налази да доношењем правноснажних пресуда није повређен Кривични закон из члана 439. тачка 1) ЗКП, да ли је дело за које се окривљени гони кривично дело, а на шта се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног.

Стога се неосновано захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног указује да се у радњама окривљеног Владана Павловића стичу законска обележја кривичног дела из члана 206. став 1. у вези члана 33. у вези члана 31. став 1. КЗ, или извршење тог облика дела у стварној заблуди у вези члана 28. КЗ, односно кривичног дела разбојништво из члана 206. став 4. у вези члана 33. КЗ, тј. да је доношењем правноснажних пресуда учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП.

Надаље, бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости истиче и то да је побијаним правноснажним пресудама на штету окривљеног повређен закон из члана 438. став 1. тачка 7) ЗКП, тиме што су повређене одредбе кривичног поступка у погледу постојања оптужбе овлашћеног тужиоца, имајући у виду да у време подношења оптужнице, као и у време пресуђења, Више јавно тужилаштво није имало постављеног Вишег јавног тужиоца, нити вршиоца функције Вишег јавног тужиоца, осим што је по одлуци Апелационог јавног тужиоца у Крагујевцу, био постављен „руководилац тог Тужилаштва“.

Изнете наводе захтева Врховни касациони суд оцењује неоснованим.

Наиме, наводе садржане у захтеву за заштиту законитости, бранилац окривљеног је истицао у жалби изјављеној против првостепене пресуде, а другостепени суд је нашао да су ти жалбени наводи неосновани и о томе на страни 3, други став образложења пресуде, дао је јасне и довољне разлоге које

Вхровни касациони суд у свему прихвата и у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП, на те разлоге упућује.

Стога и по налажењу Врховног касационог суда доношењем побијаних правноснажних пресуда није учињена повреда закона из члана 438. став 1. тачка 7) ЗКП.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци пресуде.

Записничар – саветник                                                                                                                                  За председника већа – судија

Мила Ристић,с.р.                                                                                                                                                         Веско Крстајић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић