Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 183/10
17.11.2010. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

 

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бате Цветковића, председника већа, Невенке Важић, Анђелке Станковић, Веска Крстајића и Љубице Кнежевић-Томашев, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Мирјаном Пузовић, као записничарем, у кривичном предмету окривљених Д.С. и Д.Ц., због кривичног дела тешка телесна повреда из члана 121. став 1. у вези члана 33. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Србије Ктз бр.300/10 од 21.10.2010. године, подигнутом против правноснажне пресуде Окружног суда у Неготину Кж бр.274/09 од 19.11.2009. године, у седници већа одржаној у присуству браниоца окривљених адвоката М.Л., дана 17. новембра 2010. године, донео је  

 

П Р Е С У Д У

 

УВАЖАВА СЕ захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Србије Ктз.300/10 од 21.10.2010. године и УТВРЂУЈЕ да је правноснажном пресудом Окружног суда у Неготину Кж бр.274/09 од 19.11.2009. године повређен закон – одредба члана 368. став 1. тачка 11. ЗКП и одредба члана 391. став 1. у вези члана 377. став 1. ЗКП, у корист окривљених Д.С. и Д.Ц.

 

О б р а з л о ж е њ е

 

                        Општински суд у Неготину пресудом К бр. .../08 од 13.05.2009. године огласио је кривим окривљене Д.С. и Д.Ц. да су као саизвршиоци извршили кривично дело тешка телесна повреда из члана 121. став 1. у вези члана 33. Кривичног законика (КЗ), па је окривљеном Д.С. изрекао условну осуду тако што му је утврдио казну затвора у трајању од шест месеци и истовремено одредио да се ова казна неће извршити уколико окривљени у року од једне године по правноснажности пресуде не учини ново кривично дело, с тим да се окривљеном у случају опозива условне осуде у утврђену казну затвора има урачунати време проведено у притвору у периоду од 20.04.2008. године до 16.05.2008. године, а окривљеном Д.Ц. је изрекао условну осуду тако што му је утврдио казну затвора у трајању од шест месеци и истовремено одредио да се ова казна неће извршити уколико окривљени у року од једне године по правноснажности пресуде не учини ново кривично дело.

 

                        Истом пресудом окривљени су обавезани да на име паушала плате износ од по 5.000,00 динара, на име трошкова кривичног поступка исплаћених из буџетских средстава суда износ од по 2.550,00 динара, и на име трошкова кривичног поступка оштећеном да исплате износ од 72.000,00 динара.

 

                        Оштећени је упућен на парницу ради остваривања имовинско правног захтева.

 

                        Окружни суд у Неготину, пресудом Кж бр.274/09 од 19.11.2009. године је уважио заједничку жалбу окривљених и њиховог браниоца и преиначио првостепену пресуду тако што је на основу члана 355. тачка 1. ЗКП окривљене ослободио од оптужбе да су као саизвршиоци извршили кривично дело тешка телесна повреда из члана 121. став 1. у вези члана 33. КЗ.

 

                        Истом пресудом одређено је да трошкови кривичног поступка и нужни издаци и награде браниоца падну на терет буџетских средстава суда.

         

                        Против правноснажне пресуде Окружног суда у Неготину Кж бр.274/09 од 19.11.2009. године, Републички јавни тужилац подигао је захтев за заштиту законитости Ктз бр.300/10 од 21.10.2010. године, због повреде одредбе члана 368. став 1. тачка 11. ЗКП и члана 391. став 1. у вези члана 377. став 1. ЗКП с предлогом да Врховни касациони суд уважењем захтева за заштиту законитости утврди да су другостепеном пресудом учињене наведене повреде закона, у корист окривљених.

 

Врховни касациони суд, је, пошто је поступљено у смислу члана 422. ст. 2. и 3. Законика о кривичном поступку, одржао седницу већа у одсуству уредно обавештених Републичког јавног тужиоца Србије, окривљених Д.Ц. и Д.С., а у присуству њиховог браниоца адвоката М.Л., на којој је размотрио списе предмета, са пресудом против које је захтев подигнут па је по оцени навода и предлога изнетих у захтеву, нашао:

 

Захтев за заштиту законитости је основан.

 

Основано се у захтеву за заштиту законитости указује да је правноснажна пресуда Окружног суда у Неготину Кж бр.274/09 од 19.11.2009. године најпре донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368. став 1. тачка 11. ЗКП, а ово из разлога што је изрека другостепене пресуде неразумљива и противречна разлозима пресуде.

 

                        Наиме, Окружни суд у Неготину је окривљене Д.С. и Д.Ц., а према изреци пресуде, ослободио од оптужбе на основу члана 355. тачка 1. ЗКП, с обзиром да дело за које се окривљени оптужују по закону није кривично дело. Насупрот томе, у образложењу суд на страни 4 и 5 наводи разлоге који упућују на правни закључак да на основу изведених доказа, није доказано да су окривљени извршили кривично дело за које су оптужени, дакле, на други законски основ - тачка 3. члана 355. ЗКП за ослобађање окривљених од оптужбе, што изреку пресуде чини неразумљивом и противречном датим разлозима.

 

Такође, у другостепеној пресуди а у вези одлучних чињеница постоји знатна противречност између онога што се наводи у разлозима пресуде о садржини записника о исказима датим у поступку и самих тих записника.

 

Наиме, у образложењу пресуде Кж бр.274/09 од 19.11.2009. године Окружни суд у Неготину на страни 4 и 5 оцењујући исказ оштећеног наводи да је оштећени С.Б., изјавио да је:  ... почео да бежи према мосту и да се том приликом саплео и пао, да од стране окривљених ту није тучен, нити ударен оружјем, већ да су то окривљени учинили када је пао на мосту .... Међутим, овакви наводи о исказу оштећеног С.Б. су у супротности са стањем у списима – записником са главног претреса о саслушању оштећеног С.Б., од  дана 13.02.2009. године када је оштећени изјавио: ''... да је изашао из возила и да су га окривљени јурили, сустигли и ударали од којих удараца је задобио и ударац у пределу десне руке, изричито наводећи да је од тог ударца одмах пао на тло'', чиме је такође учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 368. став 1. тачка 11. ЗКП.

 

Основано се у захтеву истиче да је Окружни суд у Неготину, преиначењем првостепене пресуде и ослобађањем окривљених од оптужбе за кривично дело за које су оглашени кривим првостепеном пресудом, а на основу другачије оцене доказа без одржаног главног претреса, учинио и повреду одредаба кривичног поступка из члана 391. став 1. у вези члана 377. став 1. ЗКП.

 

Наиме, Окружни суд у Неготину, у образложењу пресуде на страни 5, наводи да је првостепени суд чињенично стање правилно утврдио, али да је тај суд повредио кривични закон када је окривљене огласио кривим као саизвршиоце за кривично дело тешка телесна повреда из члана 121. став 1. у вези члана 33. КЗ, јер се оштећени по ставу другостепеног суда, бежећи од окривљених преко моста, саплео и пао, због чега је задобио и тешку телесну повреду – ишчашење десног рамена, супротно утврђењу првостепеног суда, да је тешка телесна повреда код оштећеног наступила као последица удараца који су му нанели окривљени, а на начин како је то описано у изреци првостепене пресуде.

 

На овај начин, другостепени суд доводи у питање утврђену одлучну чињеницу – механизам наношења тешке телесне повреде оштећеном, другачијом оценом доказа, чиме мења и утврђено чињенично стање из првостепене пресуде, ван главног претреса, на шта суд није овлашћен одредбом члана 391. став 1. ЗКП. Ово стога, што је механизам наношења тешке телесне повреде оштећеном, одлучна чињеница у делу утврђеног чињеничног стања, па је суд до другачијег закључка у погледу чињеничног стања које је утврђено првостепеном пресудом могао доћи само у контрадикторном поступку на претресу пред другостепеним судом, у смислу члана 377. став 1. ЗКП, што није учинио.

 

Дакле, преиначење првостепене пресуде од стране другостепеног суда, ван претреса, (како је то учинио другостепени суд), могуће је само ако су у њој правилно утврђене одлучне чињенице, те да се с обзиром на утврђено чињенично стање по правилној примени закона има донети другачија пресуда, тако да се у седници већа може преиначити првостепена пресуда у смислу члана 391. став 1. ЗКП, само другачијом применом закона на основу неизмењеног чињеничног стања, јер се тиме решавају само правна, а не и чињенична питања, која су већ решена првостепеном пресудом, што у овом предмету није био случај.

 

Стога, налазећи да је захтев за заштиту законитости основан, Врховни касациони суд је само утврдио да је у правноснажној пресуди Окружног суда у Неготину Кж бр.274/09 од 19.11.2009. године повређен закон у корист окривљених Д.С. и Д.Ц. и то члан 368. став 1. тачка 11. ЗКП и члан 391. став 1. у вези члана 377. став 1. ЗКП, не дирајући у правноснажну пресуду против које је захтев подигнут, имајући у виду да је исти поднет на штету окривљених.

 

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 30. став 1. Закона о уређењу судова („Сл. гл. РС“ број 116/2008 од 16.12.2008. године) и члана  425. ст. 1. и 2. ЗКП, одлучио као у изреци пресуде.

 

Записничар-саветник                                                        Председник већа-судија

 

Мирјана Пузовић, с.р.                                                             Бата Цветковић, с.р.