Пресудом Апелационог суда у Нишу Кж1 1071/18 од 17.01.2019. године, одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљене АА, а пресуда Основног суда у Пироту 4К 218/16 од 27.08.2018. године, је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљене АА, адвокат Душан Димитријевић, у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев, преиначи побијане пресуде и окривљену ослободи од оптужбе или их укине и списе предмета врати првостепеном суду на поновно суђење.

Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, па је на седници већа коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљене, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Одредбом члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, прописано је да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или одлуком у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон, а ставом 4. наведеног члана предвиђени су услови под којима окривљени преко свог браниоца може поднети захтев за заштиту законитости, а то је учињено таксативним набрајањем повреда закона које могу бити учињене у поступку пред првостепеним и апелационим судом – члан 74, члан 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тачка 1) до 3) и члан 441. став 3. и 4. ЗКП.

Бранилац окривљене у захтеву за заштиту законитости износи сопствену анализу и оцену изведених доказа, другачију од оне коју су дали нижестепени судови у побијаним пресудама, уз посебан осврт на исказ оштећене, сматрајући да је суд исти морао узети са великим опрезом, јер је оштећена током поступка више пута мењала исказ, а притом из њене лекарске документације произилази констатација коју је сама изрекла- да се лечи психијатријски, узима лекове, али не зна које. Такође, бранилац указује и да у конкретном случају, није поуздано утврђен механизам настанка повреда оштећене, будући да сам вештак није искључио и котрљање као могући начин, због чега је одбрана суду предложила реконструкцију догађаја. Поред тога, у захтеву бранилац нарочито истиче да у току овог кривичног поступка није могао бити изведен доказ ДНК вештачењем предмета извршења кривичног дела, будући да исти нису могли бити пронађени у просторијама ПУ Пирот, а поменуто вештачење би, према мишљењу браниоца, у конкретном случају довело до ослобађајуће пресуде.

Изнетим наводима, по налажењу овог суда, бранилац окривљене указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање у побијаним пресудама.

Међутим, погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, не представља у смислу цитране одредбе члана 485. став 4. ЗКП, законом дозвољен разлог због кога окривљени преко браниоца може поднети овај ванредни правни лек - захтев за заштиту законитости.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је захтев за заштиту законитости браниоца окривљене АА, адвоката Душана Димитријевића, оценио као недозвољен и на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                              Председник већа-судија

Марина Пандуровић,с.р.                                                                                                                                         Зоран Таталовић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић