Бранилац окривљених АА и ББ – адвокат Паун Јовановић, поднео је захтев за заштиту законитости само против правноснажног решења Основног суда у Бору К бр.37/19 од 11.03.2019. године, и то само у односу на став II решења, у смислу члана 485. став 1. тачка 1. и став 4. ЗКП, а због повреде закона из члана 441. став 4. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев и побијано решење преиначи у делу изреке под ставом II тако што ће окривљенима АА и ББ признати право на накнаду трошкова кривичног поступка на име награде за састав жалбе у износу од 45.000,00 динара, те да окривљенима досуди и износ од 45.000,00 динара на име састава захтева за заштиту законитости.

Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП, доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, па је у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљених, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета, са правноснажним решењима против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев је неоснован.

Неосновано бранилац окривљених у поднетом захтеву за заштиту законитости истиче повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, указујући да је ставом II побијаног решења повређен закон, јер према ставу браниоца жалба на решење о трошковима кривичног поступка представља чињенично образложени поднесак у смислу Тарифног броја 4, став 1. тачка 11. АТ за који поднесак награда износи 30.000,00 динара по основу заступања једног окривљеног, која се увећава за 50% по основу заступања другоокривљеног, а што укупно износи 45.000,00 динара.

Изложене наводе захтева за заштиту законитости, Врховни касациони суд оцењује неоснованим, из следећих разлога:

Одредбом члана 261. став 1. ЗКП прописано је, поред осталог, да су трошкови кривичног поступка издаци учињени поводом поступка од његовог покретања до његовог завршетка, док је у ставу 2. истог члана наведено шта трошкови кривичног поступка обухватају, па се у тачки 7) члана 261. ЗКП прописује да трошкови кривичног поступка обухватају и награду и нужне издатке браниоца. Тарифним бројем 4. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката у ставу 1. прописано је и означено због којих поднесака адвокату припада награда из Тарифног броја 1, док је ставом 2. прописано да адвокату припада 50% награде из Тарифног броја 1. за састављање свих осталих поднесака у кривичном поступку.

Дакле, награда за састављање захтева за трошкове кривичног поступка није предвиђена Тарифним бројем 4. став 1, већ се исти има третирати као „остали поднесак у кривичном поступку“, сходно ставу 2. Тарифног броја 4, за чије састављање адвокату припада 50% накнаде из Тарифног броја 1.

Имајући у виду наведено, Врховни касациони суд налази да је Основни суд у Бору правилно поступио када је ставом II побијаног решења браниоцу окривљених АА и ББ на име трошкова за састав жалбе на решење о трошковима досудио износ од укупно 22.500,00 динара (основни износ награде 15.000,00 динара који се увећава за 50%) закључујући да жалба на решење о трошковима према Тарифном броју 4, Тарифе о накнадама и наградама за рад адвоката спада у остале поднеске у кривичном поступку.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је захтев за заштиту законитости браниоца окривљених одбио као неоснован, налазећи да побијаним решењем није учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП, донета је одлука као у изреци.

Записничар – саветник                                                                                                                           За председника већа – судија

Снежана Меденица,с.р.                                                                                                                          Веско Крстајић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић