Кзз 354/2019 прекорачење оптужбе

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 354/2019
18.04.2019. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бате Цветковића, председника већа, Драгана Аћимовића, Радослава Петровића, Мирољуба Томића и Јасмине Васовић, чланова већа, са саветником Весном Веселиновић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног Бранислава Ратопекића, због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног Бранислава Ратопекића, адвоката Данила Николића, поднетом против правноснажних пресуда Вишег суда у Неготину К 13/17 од 08.06.2018. године и Апелационог суда у Нишу Кж1 937/2018 од 20.11.2018. године, у седници већа одржаној дана 18.04.2019. године, једногласно је донео

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Бранислава Ратопекића, поднет против правноснажних пресуда Вишег суда у Неготину К13/17 од 08.06.2018. године и Апелационог суда у Нишу Кж1 937/2018 од 20.11.2018. године у односу на повреде закона из члана 438. став 1. тачка 9), члана 438. став 2. тачка 1) и члана 439. тачка 1) Законика о кривичном поступку, док се у осталом делу захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног одбацује као недозвољен.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Неготину К 13/17 од 08.06.2018. године, окривљени Бранислав Ратопекић је, поред осталих, оглашен кривим због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. Кривичног законика и осуђен на казну затвора у трајању од три године и осам месеци у коју се урачунава време проведено у притвору од 25.02.2015. године до 07.07.2015. године. Окривљени Бранислав Ратопекић обавезан је да суду на име паушала плати износ од 22.000,00 динара, да солидарно са окривљенима АА, ББ, ВВ, ГГ и ДД плати износ од 36.180,00 динара, као и да сам плати на име трошкова кривичног поступка износ од 39.587,72 динара, а све у року од 30 дана по правноснажности пресуде под претњом принудног извршења. На основу члана 246. став 7. КЗ, од окривљених Бранислава Ратопекића, АА и ДД, одузета је опојна дрога канабис – марихуана, нето масе 498,2 грама, која ће по правноснажности пресуде бити достављена ПС Неготин на даљу надлежност.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Кж1 937/2018 од 20.11.2018. године, одбијене су као неосноване жалбе окривљеног ВВ и његовог браниоца и бранилаца окривљених АА, Бранислава Ратопекића, ГГ и ДД и браниоца окривљеног ББ, а првостепена пресуда је потврђена.

Против ових пресуда захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљеног Бранислава Ратопекића, адвокат Данило Николић, због повреда закона из члана 438. став 1. тачка 9), члана 438. став 2. тачка 1) и члана 439. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд побијане пресуде преиначи тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе да је извршио предметно кривично дело.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Републичком јавном тужиоцу и на седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је поднет захтев за заштиту законитости, па је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Неосновано се захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног Бранислава Ратопекића правноснажна пресуда побија због повреде закона из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП, указивањем да је оптужба прекорачена тиме што је суд у чињенични опис дела дат у изреци пресуде унео потпуно нову радњу – посредовање у купопродаји опојне дроге која овом окривљеном оптужбом није била стављена на терет, као и тиме што је у изреци пресуде навео да је договорена количина опојне дроге намењене продаји износила 500, а не 300 грама како је то било наведено у оптужном акту.

Ово стога, јер из измењене оптужнице Вишег јавног тужиоца у Неготину Кто 9/2015 од 05.10.2015. године произлази да је окривљеном Браниславу Ратопекићу стављено на терет да је „поводом предметне купопродаје био не само посредник, већ и да је ову опојну дрогу неовлашћено купио и за сопствени рачун“, тако да је посредовање у купопродаји опојне дроге, насупрот наводима захтева, било означено као радња извршења предметног кривичног дела у оптужном акту надлежног јавног тужиоца. Поред тога, у измењеној оптужници наведено је и то да је предмет неовлашћене продаје била количина од 498,2 грама нето масе опојне дроге канабис, која количина је наведена и у чињеничном опису дела датом у изреци побијане првостепене пресуде – опојна дрога канабис 532,62 грама бруто масе тј.498,2 грама нето масе.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд налази да се захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног правноснажна пресуда неосновано побија због повреде закона из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП.

Указујући на повреду закона из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, бранилац окривљеног у захтеву указује да су побијане правноснажне пресуде засноване на одбрани окривљеног ДД, који је противно одредби члана 246. став 5. КЗ, ослобођен од казне, јер, према ставу браниоца, из садржине одредбе члана 246. став 5. КЗ, произлази да се иста односи само на учиниоце који купују, размењују или евентуално посредују у набавци опојне дроге ради продаје, тако да привилегија предвиђена наведеном одредбом не припада оним учиниоцима који преносе опојну дрогу за коју радњу је побијаном правноснажном пресудом оглашен кривим окривљени ДД.

Изнете наводе захтева браниоца окривљеног Врховни касациони суд оцењује као неосноване.

Наиме, из побијане правноснажне пресуде произлази да је окривљени ДД, оглашен кривим да је предметну опојну дрогу неовлашћено ради продаје преносио – превозио и да је тиме извршио кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ.

Имајући у виду да је одредбом члана 246. став 5. КЗ предвиђено да се учинилац дела из става 1. до 4. тог члана који открива од кога набавља опојну дрогу може ослободити од казне, а да је окривљени ДД, у својој одбрани открио од кога је критичном приликом набављена опојна дрога, то га је суд применом наведене одредбе ослободио од казне, налазећи да су испуњени услови из члана 246. став 5. КЗ.

По налажењу овога суда, околност што је окривљени ДД, ослобођен од казне, не указује да је његова одбрана било само по себи било по начину прибављања незаконит доказ на коме се пресуда у смислу одредаба Закона о кривичном поступку не би могла заснивати, с обзиром на то да закон у наведеној ситуацији такву могућност изричито предвиђа.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд налази да је захтев браниоца окривљеног неоснован у односу на повреду закона из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП.

Бранилац окривљеног Бранислава Ратопекића у захтеву указује да је побијаном правноснажном пресудом повређен кривични закон из члана 439. тачка 1) ЗКП, тиме што у изреци пресуде није описана противправност радње окривљеног као „неовлашћено поступање“, нити је наведено да је предметна опојна дрога купљена ради продаје, а што су законска обележја кривичног дела из члана 246. став 1. КЗ.

Изнети наводи браниоца окривљеног су неосновани, јер су у чињеничном опису дела датом у изреци првостепене пресуде означене све чињенице и околности које представљају законска обележја кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ, за које је окривљени оглашен кривим правноснажном пресудом и то како оне које се односе на радњу извршења која се састоји у томе што је окривљени неовлашћено ради даље продаје купио предметну опојну дрогу и посредовао у њеној продаји, тако и оне које се тичу субјективног односа окривљеног према извршеном делу – постојање умишљаја, које обухвата свест окривљеног да је реч о супстанци која је проглашена за опојну дрогу и да се неовлашћено бави њеним стављањем у промет.

Стога су неосновани наводи захтева браниоца окривљеног да у изреци пресуде није наведено да је окривљени неовлашћено ради продаје купио предметну опојну дрогу и да у радњама окривљеног нема законских обележја кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ, због чега је захтев браниоца окривљеног оцењен као неоснован у односу на повреду закона из члана 439. тачка 1) ЗКП.

У захтеву за заштиту законитости бранилац истиче и то да ниједна од побијаних пресуда не садржи образложење како је окривљени Бранислав Ратопекић од несумњивог посредника постао купац опојне дроге нити је наведено из ког доказа се то утврђује, којим наводима се указује да су правноснажне пресуде донете уз учињену повреду закона из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП.

Осталим наводима захтева да нема подлогу у доказима тврдња првостепеног и другостепеног суда да су се окривљени АА и Бранислав Ритопекић састали са окривљеним ББ, у циљу постизања договора у вези са купопродајом предметне опојне дроге, да је одбрана окривљеног ДД неосновано прихваћена као и да се правноснажне пресуде заснивају на претпоставкама, а не на изведеним доказима, по налажењу овога суда, бранилац окривљеног оспорава оцену изведених доказа и истом утврђено чињенично стање у правноснажним пресудама.

Како чланом 485. став 4. ЗКП, који прописује разлоге због којих окривљени, односно његов бранилац, сходно правима која има у поступку у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека, због повреде закона из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, као ни због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, то је Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Бранислава Ратопекића у овом делу оценио као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. и члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар – саветник                                                                                                                            Председник већа – судија

Весна Веселиновић,с.р.                                                                                                                           Бата Цветковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић