-чиме би извршили кривично дело злоупотреба службеног положаја у покушају из члана 359. став 3. у вези става 1. у вези члана 33. КЗ,

-док Врховни касациони суд, окривљеног ББ због кривичног дела примање мита из члана 367. став 1. КЗ, за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, на основу чланова 2, 4, 5, 42, 43, 45. став 5. и 6. и члана 54. КЗ ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 10 (десет) месеци, коју ће окривљени издржавати на тај начин што не сме напуштати просторије у којима станује, осим у случајевима прописаним законом који уређује извршење кривичих санкција, без примене електронског надзора, а уколико окривљени једном у трајању преко 6 часова или два пута у трајању до 6 часова самовољно напусти просторије у којима станује, суд ће одредити да остатак казне затвора издржи у заводу за извршење казне затвора, док се у преосталом делу захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног ББ, одбија као неоснован.

Трошкови кривичног поступка окривљених ББ, АА, ВВ, ГГ, ДД и ЂЂ и делимично трошкови кривичног поступка окривљеног ББ у односу на кривично дело злоупотреба службеног положаја у помагању из члана 359. став 3. у вези става 1. у вези члана 33. КЗ, за које су ови окривљени ослобођени од оптужбе, падају на терет буџетских средстава суда, док у преосталом делу, у односу на окривљеног ББ, у погледу кривичног дела примање мита из члана 367. став 1. КЗ одлука о трошковима, у побијаним пресудама, у делу у коме је овај окривљен обавезан да надокнади трошкове кривичног поступка, остаје неизмењена, с тим што ће првостепени суд о висини тих трошкова одлучити посебним решењем.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Сремској Митровици К бр. 99/18 од 12.04.2019. године окривљени ЕЕ, АА, ББ, ВВ, ГГ, ДД и ЂЂ оглашени су кривим због извршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја у покушају из члана 359. став 3. у вези става 1. у вези члана 33. КЗ за које је окривљеном ЕЕ утврђена казна затвора у трајању од 2 године и 6 месеци, а на основу члана 62. став 1. КЗ узета је као утврђена казна затвора у трајању од 3 године на коју је осуђен пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж 949/18 од 07.11.2018. године због кривичног дела злупотреба службеног положаја из члана 359. став 3. у вези става 1. КЗ, па је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 5 година и 2 месеца, окривљени АА, ВВ, ГГ, ДД и ЂЂ осуђени су на казне затвора у трајању од по 10 месеци, док је окривљени ББ оглашен кривим и због извршења кривичног дела примања мита из члана 367. став 1. КЗ, па му је претходно утврђена казна затвора због извршења кривичног дела злоупотребе службеног положаја у покушају из члана 359. став 3. у вези става 1. у вези члана 30. КЗ у трајању од 10 месеци, а за кривично дело примање мита из члана 367. став 1. утврђена казна затвора у трајању од 1 године и 6 месеци, па је осуђен на јединствену казну затвора у трајању од 2 године. На основу одредбе члана 45. став 5. и 6. КЗ одређено је да ће се изречене казне затвора према окривљенима извршити у просторијама у којима окривљени станују, без примене електронских надзора, с тим да окривљени не смеју напуштати просторије у којима станују, осим у случајевима прописаним Законом који уређује извршење ванзаводских кривичних санкција, а уколико окривљени једном у трајању преко 6 часова или два пута у трајању до 6 часова самовољно напусте просторије у којима станују, суд ће одредити да остатак казне затвора издрже у Заводу за извршење казне затвора.

Наведеном пресудом на основу члана 258. став 6. ЗКП усвојен је имовинско правни захтев оштећеног Већа ССС ..., па је у целости поништен Уговор о заједничком улагању и преносу права сувласништва на непокретности закључен дана 30.09.2009. године између ССС ... и привредног друштва „ЖЖ“ Д.О.О. из ... који је оверен пред Општинским судом у Руми по сл. бр. Ов-7921/09 од 30.09.2009. године, са забраном укњижбе права сувласништва 30% на објектима који су саграђени на кат. парц. бр. ... и кат. парц. бр. ... уписане у лист непокретности број ... КО ... у корист привредног друштва „ЖЖ“ Д.О.О. из ... .

Наведеном пресудом, на основу члана 261. и 264. ЗКП обавезани су окривљени ЕЕ, АА, ББ, ВВ, ГГ, ДД и ЂЂ да суду плате трошкове кривичног поступка у износима од по 42.445,14 динара, а на име паушалних трошкова износе од по 30.000,00 динара, а окривљени ЕЕ, ДД и ЂЂ и трошкове одбране по службеној дужности и о чијој висини ће бити одлучено накнадно по опредељењу истих, у року од 15 дана по правоснажности пресуде, под претњом принудног извршења.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 723/19 од 08.10.2019. године усвајањем жалбе бранилаца окривљених ЕЕ, АА, ББ, ВВ, ГГ, ДД и ЂЂ, преиначена је пресуда Вишег суда у Сремској Митровици К бр. 99/18 од 12.04.2019. године у делу одлука о кривичним санкцијама, тако што је Апелациони суд у Новом Саду:

-окривљеном ЕЕ за кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 3. у вези става 1. у покушају у вези члана 30. КЗ за које је том пресудом оглашен кривим утврдио казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци, те овом окривљеном узео као утврђену казну затвора у трајању од 3 године на коју је окривљени осуђен пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 949/18 од 07.11.2018. године због кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 3. у вези става 1. КЗ, па је окривљеног ЕЕ осудио на јединствену казну затвора у трајању од 4 године,

-окривљеном ББ за кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 3. у вези става 1. у покушају у вези члана 30. КЗ утврдио казну затвора у трајању од 8 месеци, а за кривично дело примање мита из члана 367. став 1. КЗ утврдио казну затвора у трајању од 1 године, за која кривична дела је окривљени оглашен кривим наведеном пресудом, па је окривљеног ББ осудио на јединстевену казну затвора у трајању од 1 године и 6 месеци,

-окривљене АА, ВВ, ГГ, ДД и ЂЂ за кривично дело злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 3. у вези става 1. у покушају у вези члана 30. КЗ за које су том пресудом оглашени кривим осудио на казну затвора у трајању од по 8 месеци сваког, с тим што је на основу одредбе члана 45. став 5. и 6. КЗ одређено да ће се овако изречене казне затвора извршити у просторијама у којима окривљени станују, без примене електронског надзора, с тим да окривљени не смеју напуштати просторије у којима станују, осим у случајевима прописаним Законом који уређује извршење кривичних санкција, а да уколико окривљени једном у трајању преко 6 часова или два пута у трајању до 6 часова самовољно напусте просторије у којима станују, суд ће одредити да остатак казне затвора издрже у Заводу за извршење казне затвора,

-док су жалбе бранилаца окривљених ЕЕ, АА, ББ, ВВ, ГГ, ДД и ЂЂ у преосталом делу, као и жалба Вишег јавног тужиоца у Сремској Митровици одбијене као неосноване, па је пресуда Вишег суда у Сремској Митровици, К бр. 99/18 од 12.04.2019. године у непреиначеном делу потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтеве за заштиту законитости поднели су:

-бранилац окривљених АА, ББ, ВВ и ГГ, адвокат Младен Грбић, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП и повреде закона из члана 439. тачка 1) и 2) ЗКП са предлогом да Врховни касациони суд преиначи побијане пресуде и окривљене ослободи оптужбе за кривично дело из члана 359. став 3. у вези става 1. у покушају у вези члана 30 КЗ, а да окривљеног ББ ослободи оптужбе и за кривично дело из члана 367. став 1. КЗ, као и да бранилац окривљених буде обавештен о седници већа Врховног касационог суда,

-бранилац окривљеног ДД, адвокат Радин Рајаковића због повреде закона без навођења законског основа из образложења произилази да је захтев поднет због повреде закона из члана 439. тачка 1) и 2) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд укине другостепену пресуду и предмет врати другостепеном суду на поновно одлучивање или да преиначи другостепену пресуду и окривљеног ослободи од оптужбе и да га ослободи од трошкова кривичног поступка,

-бранилац окривљеног ЂЂ, адвокат Радислав Ковачевић без навођења законског основа из образложења произилази да је захтев поднет због повреде закона из члана 439. тачка 1) и 2) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд побијане пресуде преиначи и окривљеног ослободи од оптужбе, као и га ослободи од плаћања било каквих трошкова кривичног поступка или да укине другостепену пресуду и предмет врати другостепеном суду на поновну одлуку с тим да се нови поступак одржи пред потпуно измењеним већем.

Након што је примерке захтева за заштиту законитости у смислу члана 488. став 1. ЗКП доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа, о којој није обавештавао јавног тужиоца и браниоце у смислу члана 488. став 2. ЗКП, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношење одлуке.

У седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са пресудама против којих су захтеви за заштиту законитости поднети, па је по оцени навода у захтевима нашао:

Захтеви за заштиту законитости бранилаца окривљених АА, ВВ, ГГ, ДД, ЂЂ, су основани, док је захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног ББ делимично основан.

Основано се захтевима за заштиту законитости бранилаца свих окривљених указује да је побијаним пресудама учињена повреда закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, јер се у радњама окривљених описаним у изреци првостепене пресуде, не стичу сви битни елементи кривичног дела злоупотреба службеног положаја у покушају из члана 359. став 3. у вези става 1. у вези члана 30. КЗ.

Одредбом члана 359. став 1. КЗ, који је важио у време извршења кривичног дела, прописано је да службено лице које искоришћавањем свог службеног положаја или овлашћења, прекорачењем границе свог службеног овлашћења или невршењем своје службене дужности прибави себи или другом какву корист, другом нанесе какву штету или теже повреди права другог, казниће се затвором од шест месеци до пет година, а ставом 3. истог члана прописано је да ако вредност прибављене имовинске користи прелази износ од милион и петсто хиљада динара учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.

Из чињеничног описа радњи извршења кривичног дела злоупотреба службеног положаја у покушају из члана 359. став 3. у вези става 1. у вези члана 30. КЗ за које су окривљени оглашени кривим првостепеном пресудом произилази да су наведено кривично дело учинили у време, на начин и на месту ближе описано у изреци, а да је „30% објеката наведених у изреци „на дан 21.08.2009. године када је донета поменута одлука представљало износ од 20.757.456,33 динара“, као и да је „одбијен захтев предузећа „ЖЖ“ Д.О.О. за пренос права власништва по наведеном уговору тако да за предузеће „ЖЖ“ Д.О.О. није прибављена имовинска корист у наведеном износу, нити је за овај износ наступила штета за веће СССО ...“.

По налажењу Врховног касационог суда, покушај квалификованих облика кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359. КЗ из става 2. и 3. тог члана није могућ, ако није остварена тим ставовима, прописана висина имовинске користи. То значи да ако у конкретном случају имовинска корист није остварена у износу прописаном одредбом члана 359. став 3. КЗ, неће постојати покушај овог облика кривичног дела, обзиром да постигнута имовинска корист не представља последицу, већ квалификаторну околност дела, па ако није постигнута, нема ни тог кривичног дела, а што одговара и језичком тумачењу текста наведених законских одредби, јер је у ставу три наведен свршен глагол „ако је прибављена имовинска корист у износу“.

Како из изреке побијане пресуде произилази да није прибављена имовинска корист у наведеном износу, нити је за овај износ наступила штета, то значи да не постоји објективни елеменат кривичног дела за које су окривљени оглашени кривим, па Врховни касациони суд налази да се у радњама окривљених ЕЕ, АА, ББ, ВВ, ГГ, ДД и ЂЂ не стичу битни елементи кривичног дела злоупотреба службеног положаја у покушају из члана 359. став 3. у вези става 1. у вези члана 30. КЗ, па су побијане пресуде обухваћене повредом закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, како се то основано захтевима за заштиту законитости бранилаца ових окривљених указује.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је усвојио захтеве за заштиту законитости бранилаца окривљених АА, ББ, ВВ, ГГ, ДД и ЂЂ, па је у односу на ове окривљене, а у односу на окривљеног ЕЕ на основу члана 489. став 2. ЗКП, преиначио побијане пресуде и ове окривљене ослободио одговорности да су извршили кривично дело злоупотреба службеног положаја у покушају из члана 359. став 3. у вези става 1. у вези члана 30. КЗ.

По налажењу Врховног касационог суда неосновани су наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног ББ којима се указује да су побијане пресуде донете уз повреде закона из члана 439. тачка 1) и 2) ЗКП, којима се указује да се у његовим радњама не стичу битни елементи кривичног дела примање мита из члана 367. став 1. КЗ, јер окривљени није имао својство службеног лица, па се у конкретном случају може радити само о кривичном делу давање мита из члана 368. став 2. КЗ.

Одредбом члана 367. став 1. КЗ који је важио у време извршења кривичног дела за које је окривљени ББ оглашен кривим, који је важио у време кривичног дела, прописано је да службено лице које захтева или прими поклон или другу корист или које прими обећање поклона или друге користи за себе или другог да у оквиру свог службеног овлашћења изврши службену радњу коју не би смело извршити или да не изврши службену радњу коју би морало извршити, казниће се затвором од две до дванаест година.

Из чињеничног описа радње извршења кривичног дела примање мита из члана 367. став 1. КЗ за које је окривљени ББ оглашен кривим првостепеном пресудом, произилази да је окривљени као службено лице-члан Већа ССС ... у време и на месту ближе описано у изреци, од пок. ЗЗ примио поклон, тако што му је пок. ЗЗ дао новац у износу од ... евра да би као службено лице у оквиру свог службеног овлашћења извршио службену радњу коју не би смео извршити, тако што би добијеним новцем купио „гласове чланова Већа ССС СО ...“, односно покушао да помогне, посредује при подмићивању чланова Већа ССС СО ..., како би приликом доношења одлуке о продаји објекта-... које се налази се у ... СО ..., власништво ВСС СО ..., купцу пок. ЗЗ, гласали за исту, уз услов да он изгради и преда у власништво ВСС СО ... сличан објекат у ..., али да окривљени ББ није успео да обезбеди довољан број гласова и издејствује доношење наведене одлуке, па је новац вратио пок. ЗЗ, а да је окривљени у време извршења дела био урачунљив, свестан свога дела, хтео његово извршење и знао да је исто забрањено.

По налажењу Врховног касационог суда из чињеничног описа радње извршења кривичног дела примање мита из члана 367. став 1. КЗ садржаног у изреци првостепене пресуде произилазе сви субјективни и објективни елементи кривичног дела за које је окривљени ББ оглашен кривим-да је као службено лице у својству члана Већа ССС СО ... примио поклон од пок. ЗЗ да би као службено лице извршио службену радњу коју не би смео извршити, али да наведену службену радњу није успео да реализује, због чега је примљени поклон вратио, па су наводи захтева за заштиту законитости браниоца овог окривљеног којима се на наведени начин указује на повреде закона из члана 439. тачка 1) и 2) ЗКП од стране овога суда, оцењени као неосновани.

Имајући у виду да је окрвиљени ББ овом пресудом ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја у помагању из члана 359. став 3. у вези става 1. у вези члана 30. КЗ, Врховни касациони суд је побијане пресуде преиначио у погледу одлуке о казни, тако што је окривљеног ББ због кривичног дела примање мита из члана 367. став 1. КЗ за које је окривљени правноснажним пресудама оглашен кривим осудио на казну затвора као у изреци ове пресуде.

Чланом 56. тачка 3. КЗ, прописано је да суд може учиниоцу кривичног дела изрећи казну испод границе прописане законом или блажу врсту казне кад утврди да постоје нарочито олакашавајуће околности и оцени да се са ублаженом казном може постићи сврха кажњавања.

Чланом 57. став 1. тачка 4. КЗ, прописано је да кад постоје услови за ублажавање казне из члана 56. овог законика суд ће ублажити казну, тако што се, ако је за кривично дело као најмања мера казне прописан затвор од две године, казна може ублажити до 6 месеци затвора.

Чланом 45. став 5. КЗ прописано је да ако учиниоцу кривичног дела изрекне казну затвора до једне године, суд може истовремено одредити да ће се она извршавати тако што ће је осуђени издржавати у просторијама у којима станује, уколико се с обзиром на личност учиниоца, његов ранији живот, његово држање после учињеног дела, степен кривице и друге околности под којима је дело учинио може очекивати да ће се и на тај начин остварити сврха кажњавања. Ставом 6. истог члана, прописано је да осуђени којем је одређено извршење казне затвора на начин предвиђен у ставу 5. овог члана, не сме напуштати просторије у којима станује, осим у случајевима прописаним законом који уређује извршење кривичног санкција, а да уколико осуђени једном у трајању од преко 6 часова, или два пута у трајању до 6 часова самовољно напусти просторије у којима станује, суд ће одредити да остатак казне затвора издржи у заводу за извршење казне затвора.

Врховни касациони суд је прихватио као правилно утврђене од стране првостепеног суда олакшавајуће околности као и да отежавајућих околности на страни окривљеног ББ нема, па је од олакшавајућих околности ценио његову ранију неосуђиваност, проток времена од извршења кривичног дела, да је кривично дело остало у покушају, као и да је окривљени вратио примљени новац, па је наведене олакшавајуће околности оценио као нарочито олакшавајуће, које указују да се и ублаженом казном може постићи сврха кажњавања у смислу члана 56. КЗ, због чега је применом члана 57. став 1. тачка 4. КЗ, окривљеног ББ осудио на казну затвора у трајању од 10 месеци, налазећи да се овако одмереном казном може постићи сврха кажњавања, како у погледу специјалне, тако и у погледу генералне превенције.

По оцени овога суда у односу на окривљеног ББ испуњени су услови и из члана 45. став 5. и 6. КЗ, јер је окривљеном изречена казна затвора до једне године, због чега је одлучио да изречену казну затвора од 10 месеци окривљени ББ издржава у просторијама у којима станује, да окривљени не сме напуштати просторије у којима станује, осим у случајевима прописаним законом који уређује извршење кривичних санкција, а уколико осуђени једном у трајању од преко 6 часова или два пута у трајању до 6 часова самовољно напусти просторије у којима станује, суд ће одредити да остатак казне затвора издржи у заводу за извршење казне затвора.

Врховни касациони суд се није упуштао у оцену навода захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног ББ, којима се указује на битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11) ЗКП и члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, обзиром да наведене повреде у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП не представљају законом прописане разлоге због кога је окривљеном и његовом браниоцу дозвољно подношење захтева за заштиту законитост.

На основу одредбе члана 265. стаав 1. ЗКП, Врховни касациони суд је донео одлуку да трошкови кривичног поступка у односу на окривљене ЕЕ, АА, ВВ, ГГ, ДД и ЂЂ, као и у односу на окривљеног ББ који се односе на кривично дело злоупотреба службеног положаја у помагању из члана 359. став 3. у вези става 1. у вези члана 30. КЗ, за које су овом пресудом ослобођени од оптужбе, падају на терет буџетских средстава суда.

У односу на трошкове кривичног поступка у делу који се односи на кривично дело примања мита из члана 367. став 1. КЗ, за које је окривљени ББ оглашен кривим правноснажним пресудама, Врховни касациони суд је одлучио да правноснажне пресуде остају непромењене у делу у коме је одлучено да окривљени треба да сноси трошкове кривичног поступка, али у оваквој процесној ситуацији, када трошкови кривичног поступка у делу у коме је окривљени ББ ослобођен оптужбе падају на терет буџетских средстава суда, у односу на кривично дело примања мита из члана 367. став 1. КЗ, суд ће о висини трошкова одлучити посебним решењем.

Из напред наведених разлога донета је одлука као у изреци, на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 2) ЗКП.

Записничар-саветник,                                                                                                                       Председник већа-судија,

Татјана Миленковић,с.р.                                                                                                                  Зоран Таталовић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић