Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1-964/19 од 21.01.2020.године одбијене су као неосноване жалбе Вишег јавног тужиоца у Крагујевцу и браниоца окривљеног АА, адвоката Зорана Стељића и пресуда Вишег суда у Крагујевцу 1К- 21/19 од 01.07.2019.године потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА, адвокат Зоран Стељић, због повреде закона из члана 441. став 4. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев за заштиту законитости и побијане пресуде укине и предмет врати Вишем суду у Крагујевцу на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, по оцени навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног је основан.

По налажењу Врховног касационог суда основано бранилац окривљеног АА, у поднетом захтеву указује да је погрешна одлука суда да се окривљени АА обавеже на плаћање Вишем јавном тужилаштву у Крагујевцу трошкова постављења браниоца по службеној дужности, односно основано бранилац окривљеног, по ставу овог суда, побија правноснажне пресуде због повреде закона из члана 441. став 4. ЗКП.

Наиме, из списа предмета произилази да је против окривљеног АА истрага вођена због кривичног дела превара у осигурању из члана 208а став 2. у вези става 1. у вези члана 33. КЗ (записник Вишег јавног тужилаштва у Крагујевцу Кти бр. 6/13 од 12.11.2013.године), да је окривљеном Виши јавни тужилац у Крагујевцу решењем Кти бр. 6/13 од 12.11.2013.године поставио браниоца по службеној дужности на основу члана 76. став 1. ЗКП у вези члана 74. тачка 2) ЗКП (обавезна одбрана), јер се по ставу Вишег јавног тужиоца у Крагујевцу у конкретном случају поступак води због кривичних дела у вези којих је прописана казна затвора у трајању од преко 8 година, а за које је према члану 74. став 2. ЗКП прописана обавезна одбрана.

Одредбом члана 208а став 2. у вези става 1. КЗ прописано је да ко дело из става 1. члана 208а КЗ учини само у намери да другог оштети казниће се затвором до 6 месеци и новчаном казном.

Одредбом члана 74. став 1. тачка 2) ЗКП прописано је да окривљени мора имати браниоца ако се поступак води због кривичног дела за које је прописана казна затвора од 8 година или тежа - од првог саслушања па до правноснажног окончања кривичног поступка.

Имајући у виду напред наведено, односно да за кривично дело из члана 208а став 2. у вези става 1. КЗ, (вођена истрага због постојање основане сумње да је окривљени АА извршио наведено дело и постављен му бранилац по службеној дужности), није предвиђена обавезна одбрана, то у конкретном случају, по оцени овог суда због погрешног поступања тужилаштва, окривљени не треба да сноси трошкове кривичног поступка који су настали ангажовањем браниоца по службеној дужности, те да исте накнади тужилаштву.

Стога је Врховни касациони суд, имајући у виду наведено, усвојио захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Зорана Стељића и на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП укинуо побијане правноснажне пресуде Вишег суда у Крагујевцу 1К-21/19 од 01.07.2019.године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж1-964/19 од 21.01.2020.године и то само у погледу одлуке о трошковима кривичног поступка, у односу на окривљеног АА, те у том делу списе предмета вратио Вишем суду у Крагујевцу на поновно одлучивање, у смислу разлога изнетих у овој пресуди.

У поновном поступку суд ће поступити по истакнутим примедбама и отклонити повреду закона на коју му је указано овом пресудом, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку, за коју ће дати јасне, конкретне и аргументоване разлоге.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП, донео одлуку као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Председник већа-судија

Ирина Ристић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић