Кзз 51/2012 - битне повреде одредаба кривичног поступка

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 51/2012
20.06.2012. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

 

             Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бате Цветковића, председника већа, Невенке Важић, Анђелке Станковић, Веска Крстајића и Биљане Синановић, чланова већа, са саветником Весном Веселиновић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног П.Х., због кривичног дела из  члана 121. став 4. у вези става 1. Кривичног законика,  одлучујући о захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз број 227/12 од 01.06.2012. године, подигнутом против правноснажне пресуде  Апелационог суда у Београду Кж1 бр. 3440/10 од 06.09.2011. године, у седници већа одржаној у смислу члана 422. став 3. ЗКП-а, дана 20.06.2012. године, донео је

 

П Р Е С У Д У

 

             ОДБИЈА СЕ, као неоснован, захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз број 227/12 од 01.06.2012. године, подигнут против правноснажне пресуде Апелационог суда у Београду Кж1 бр. 3440/10 од 06.09.2011. године.

 

О б р а з л о ж е њ е

 

            Пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 бр. 3440/10 од 06.09.2011. године уважењем жалбе браниоца окривљеног П.Х. преиначена је пресуда Четвртог општинског суда у Београду К бр. 984/08 од 26.10.2009. године, у погледу правне оцене дела и одлуке о кривичној санкцији, тако што је Апелациони суд окривљеног П.Х. огласио кривим због извршења кривичног дела тешка телесна повреда из члана 121. став 4. у вези става 1. КЗ и изрекао му условну осуду, тако што је утврдио казну затвора у трајању од осам месеци и истовремено одредио да се ова казна неће извршити уколико окривљени у року од две године не учини ново кривично дело, док је у преосталом делу жалба браниоца одбијена као неоснована.

 

                        Окривљени је обавезан да на име трошкова кривичног поступка плати износ од 24.065,00 динара у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде под претњом извршења, а на име трошкова судског паушала плати суду износ од 15.000,00 динара у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде под претњом извршења.

 

                         Против ове пресуде Републички јавни тужилац подигао је захтев за заштиту законитости због повреде одредаба кривичног поступка из члана 18. став 2. у вези члана 98. став 1. тачка 2. у вези члана 99. и члана 368. став 1. тачка 10. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд уважењем захтева за заштиту законитости укине наведену пресуду Апелационог суда у Београду и предмет упути на поновно одлучивање стварно и месно надлежном суду.

 

                         Врховни касациони суд је одржао седницу већа у смислу члана 422. став 3. ЗКП-а, у одсуству уредно обавештеног Републичког јавног тужиоца,  на којој седници је размотрио списе предмета, са правноснажном пресудом против које је захтев подигнут, па је по оцени навода и предлога изнетих  у захтеву, нашао:

 

                         Захтев  за заштиту законитости је неоснован.

 

                         Републички јавни тужилац у захтеву за заштиту законитости истиче да се пресуда Апелационог суда у Београду Кж1 3440/10 од 06.09.2011. године заснива на доказу на коме се пресуда према одредбама ЗКП не може заснивати – на исказу привилегованог сведока М.Х., оца окривљеног П.Х., датог у истрази 15.08.2006. године. Овај сведок је на главном претресу одржаном 12.03.2007. године изјавио да жели да искористи своје право да не сведочи, чиме је, према ставу Републичког јавног тужиоца, успостављена забрана коришћења његовог ранијег исказа у предметном кривичном поступку. Међутим, по ставу РЈТ, другостепени суд је упркос овој забрани, изнео садржину исказа овог сведока датог пред истражним судијом 15.08.2006. године и на овај начин пресуду засновао на доказу на коме се не може заснивати, чиме је учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 368. став 1. тачка 10. ЗКП.

 

                         Врховни касациони суд налази да су изнети наводи из захтева за  заштиту законитости неосновани.

 

                         Из списа предмета произилази да је окривљени П.Х. пресудом Четвртог општинског суда у Београду К 1398/06 од 18.05.2007. године ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело тешка телесна повреда из члана 121. став 5. у вези става 2. у вези става 1. КЗ коју пресуду је Окружни суд у Београду решењем Кж 1166/08 од 25.06.2008. године уважењем жалбе Четвртог општинског јавног тужиоца у Београду укинуо и списе предмета вратио првостепеном суду на поновно суђење.

 

                         У поновном поступку Четврти општински суд у Београду донео је пресуду К 984/08 од 26.10.2009. године, којом је окривљеног П. Х. огласио кривим да је извршио кривично дело тешка телесна повреда из члана 121. став 5. у вези става 2. у вези става 1. КЗ и за исто му изрекао условну осуду којом је утврђена казна затвора у трајању од осам месеци и истовремено одредио да се ова казна неће извршити уколико окривљени у року од четири године не изврши ново кривично дело.

 

                         Апелациони суд у Београду је, одлучујући о жалби браниоца окривљеног, одржао претрес на који је позвао оштећеног – привилегованог сведока М.Х. који је, пошто је упозорен на право да не мора сведочити, изјавио да жели да да исказ, након чега је у доказном поступку испитан у својству сведока. Ово произилази из записника о претресу пред Апелационим судом у Београду дана 06.09.2011. године. На истом претресу, насупрот наводима захтева за заштиту законитости, у доказном поступку није прочитан исказ наведеног сведока дат пред истражним судијом дана 15.08.2006. године. Доносећи пресуду Апелациони суд у Београду је анализирао исказ привилегованог сведока који је овај дао на претресу пред тим судом.

 

                         Сведок који је ослобођен дужности сведочења у смислу одредбе члана 98. став 1. ЗКП, може се испитати након упозорења на своје право да не мора сведочити – у смислу одредбе члана 98. став 2. ЗКП и изричитог одрицања од тог права које је унето у записник, па под тим условима његов исказ није недозвољен доказ у смислу одредби члана 99. и члана 18. став 2. ЗКП. Анализом таквог доказа приликом доношења пресуде, Апелациони суд у Београду није повредио наведене одредбе ЗКП-а, нити одредбу члана 368. став 1. тачка 10. ЗКП-а, што се неосновано наводи у захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца.

 

.  

                         Налазећи из изнетих разлога, да побијаном пресудом нису учињене повреде закона на које се указује у захтеву за заштиту законитости, Врховни касациони суд је на основу члана 30. став 1. Закона о уређењу судова и члана 424. ЗКП одлучио као у изреци пресуде.

 

Записничар-саветник                                                           Председник већа-судија

 

Весна Веселиновић,с.р.                                                              Бата Цветковић,с.р.