Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 51/2013
22.05.2013. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Невенке Важић, председника већа, Предрага Глигоријевића, Љубице Кнежевић-Томашев, Веска Крстајића и Биљане Синановић, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Милом Ристић, као записничарем, у кривичном предмету окр. У.Ђ. и др, због кривичног дела учествовања у тучи из члана 123. у вези члана 33. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз 450/13 од 29.04.2013. године, подигнутом против правно- снажних пресуда Првог основног суда у Београду 37К 1887/12 од 22.05.2012. године и Апелационог суда у Београду Кж1 3911/12 од 23.10.2012. године, у седници већа одржаној дана 22.05.2013. године, донео је

П Р Е С У Д У

УВАЖАВА СЕ, захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз 450/13 од 29.04.2013. године, као основан, па се УКИДА пресуда Апелационог суда у Београду Кж1 3911/12 од 23.10.2012. године и предмет враћа истом суду на поновно одлучивање.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду 37К 1887/12 од 22.05.2012. године окривљени В.Л. и У.Ђ. оглашени су кривим због кривичног дела учествовање у тучи из члана 123. у вези члана 33. Кривичног законика, за које им је изречена и то: В.Л. условна осуда тако што му је утврђена казна затвора у трајању од седам месеци и истовремено одређено да се утврђена казна затвора неће извршити уколико окривљени за време од три године не изврши ново кривично дело, а окривљеном У.Ђ. утврђена казна затвора у трајању од шест месеци и истовремено одређено да се иста неће извршити уколико у року од две године не изврши ново кривично дело. На основу члана 206. Законика о кривичном поступку оштећени Г.А. упућен је на парницу ради остваривања имовинскоправног захтева. На основу члана 196. у вези члана 193. став 2. тачка 9. ЗКП обавезани су окривљени да на име трошкова кривичног поступка солидарно плате суду износ од 24.913,00 динара, а који трошкови се односе на трошкове вештачења и на име судског паушала у износу од 10.000,00 динара све у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде под претњом принудног извршења. Пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 3911/12 од 23.10.2012. године одбијене су као неосноване жалбе јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду, и браниоца окривљеног В.Л., адвоката Д.М. и пресуда Првог основног суда у Београду 37К 1887/12 од 22.05.2012. године, потврђена. Против наведених правноснажних пресуда Републички јавни тужилац је подигао захтев за заштиту законитости Ктз 450/13 од 29.04.2013. године због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368. став 1. тачка 11. и став 2. ЗКП, у вези члана 385. став 3. ЗКП са предлогом да се уважи захтев и укине пресуда Апелационог суда у Београду Кж1 3911/12 од 23.10.2012. године и врати истом суду на поновно одлучивање. Врховни касациони суд је одржао седницу већа у смислу члана 422. став 3. Законика о кривичном поступку, у одсуству уредно обавештеног Републичког јавног тужиоца, на којој је размотрио списе предмета, са побијаним пресудама, па је по оцени навода у захтеву, нашао: Захтев за заштиту законитости је основан. У захтеву јавног тужиоца истакнута је повреда одредбе члана 385. став 3. ЗКП, јер суд није одлучио о жалби окривљеног У.Ђ., што је разлог за укидање другостепене пресуде. Наиме, из списа предмета произилази, да против првостепене пресуде жалбу је изјавио тужилац Првог основног јавног тужилаштва у Београду дана 04.06.2012. године, бранилац окривљеног В.Л., адв. Д.М. дана 19.06.2012. године и окривљени У.Ђ. дана 04.07.2012. године. Жалба окривљеног У.Ђ. није здружена списима Првог основног суда у Београду а списи предмета су дана 09.07.2012. године достављени Апелационом суду у Београду са жалбама Првог основног јавног тужиоца и браниоца окривљеног В.Л. Жалба окривљеног У.Ђ. је накнадно уз допис од 30.07., достављена са назнаком „хитно“ Апелационом суду у Београду. Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа дана 23.10.2012. године, на којој је донео пресуду Кж1 3911/12 од 23.10.2012. године, којом је жалбе јавног тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду и браниоца окривљеног В.Л., адвоката Д.М., одбио као неосноване а пресуду Првог основног суда у Београду 37К 1887/12 од 22.05.2012. године, потврдио. Према одредби члана 385. став 3. Законика о кривичном поступку, о свим жалбама против исте пресуде, другостепени суд одлучује једном одлуком, па како другостепени суд приликом доношења пресуде није поступио сходно овој одредби императивног карактера, то је повредио процесне одредбе у жалбеном поступку на штету окривљеног У.Ђ., јер није одлучио о његовој жалби, а што је било од утицаја на законито и правилно доношење пресуде у смислу члана 368. став 2. ЗКП.