Након што је примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног АА у смислу члана 488. став 1. ЗКП доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа у смислу члана 488. став 2. ЗКП, о којој није обавештавао странке, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношења одлуке. На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са решењима против којих је захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА поднет, па је по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА је основан.

Основано се у захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА наводи да је захтев за накнаду трошкова у кривичном поступку који је вођен пред Основним судом у Крагујевцу и окончан доношењем пресуде под бројем К 2187/13 од 15.05.2014. године, а која је постала правноснажна дана 06.11.2014. године, поднет у року, јер се дан подношења захтева има сматрати дан када је захтев предат пошти а то је 05.11.2015. године, а не дан када је тај захтев примљен у Основном суду у Крагујевцу дана 20.11.2015. године. У захтеву се наводи да су првостепени и другостепени суд учинили повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, јер су поднети захтев за накнаду трошкова кривичног поступка, иако је он благовремено поднет суду, одбацили као неблаговремен.

Из списа предмета произилази да је окривљени АА пресудом Основног суда у Крагујевцу К бр. 2187/13 од 15.05.2014. године на основу члана 423. тачка 2. ЗКП ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело тешко дело против безбедности јавног саобраћаја из члана 297. став 1. у вези члана 289. став 1. КЗ и да је на основу члана 265. ЗКП одређено да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава. Наведена пресуда потврђена је пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 1658/14 од 06.11.2014. године.

Одредбом члана 262. став 1. ЗКП прописано је да ће се у свакој пресуди или решењу које одговара пресуди одлучити ко сноси трошкове поступка и колико оне износе, а ставом 2. истог члана прописано је да ако недостају подаци о висини трошкова, посебно решење о висини трошкова донеће председник већа или судија појединац када се ти подаци прибаве, а подаци о висини трошкова и захтеви за њихову накнаду могу се поднети најкасније у року од једне године од дана правноснажности пресуде или решења из става један овог члана.

Одредбом члана 225. став 2. ЗКП, прописано је да када је поднесак упућен преко поште препорученом пошиљком или телеграфским путем, дан предаје пошти сматра се као дан предаје ономе коме је упућен.

Имајући у виду да је пресуда Основног суда у Крагујевцу К бр. 2187/13 од 15.05.2014. године постала правноснажна даном доношења пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 1658/14 дана 06.11.2014. године, истек рока за подношење захтева за накнаду трошкова кривичног поступка у конкретном случају био је 06.11.2015. године, па је захтев за накнаду трошкова кривичног поступка браниоца окривљеног АА, адвоката Живана Јеремића предат пошти дана 05.11.2015. године, сходно члану 262. став 2. ЗКП, у вези члана 225. став 2. ЗКП, по налажењу Врховног касационог суда предат у року. Ово стога, што Врховни касациони суд налази да се препорученом пошиљком има сматрати свака пошиљка која је означена бар кодом, бројевима и ознаком Републике Србије, без обзира да ли носи ознаку Р или АА, из ког разлога се има сматрати да је захтев за накнаду трошкова кривичног поступка браниоца окривљеног АА поднет дана 05.11.2015. године препорученом пошиљком АА000805055РС а не када је наведени захтев приспео у суд дана 20.11.2015. године, а како су то нашли првостепени и другостепени суд.

Налазећи да је захтев за накнаду трошкова кривичног поступка браниоца окривљеног АА неблаговремен а погрешном применом одредбе члана 262. става 2. у вези члана 225.став 2. ЗКП, првостепени и другостепени суд су учинили повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, а како се то основано захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА указује.

Одредбом члана 31. Закона о уређењу судова прописано је да између осталог, Врховни касациони суд обезбеђује јединствену судску примену права и једнакости странака у судским поступцима и разматрата примену закона и других прописа и рад судова.

У овом кривичном поступку, поводом исте повреде закона, донета је пресуда Врховног касационог суда Кзз 431/17 од 23.05.2017. године којим је усвојен као основан захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Живана Јеремића па су укинута решења Основног суда у Крагујевцу К бр. 2187/13 од 19.01.2016. године и Кв 401/16 од 01.09.2016. године и предмет враћен Основном суду у Крагујевцу као првостепеном на поновно одлучивање, у којој пресуди је Врховни касациони суд изразио свој правни став поводом овог питања. Врховни касациони суд налази, да иако правни ставови који се доносе ради уједначене примене права не обавезују нижестепене судове, нижестепени судови их приликом доношења одлуке, у сваком случају морају имати у виду, и у конкретном случају дати процену истих, али не на штету странака.

Из напред наведених разлога, Врховни касациони суд је усвојио захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА и укинуо првостепено и другостепено решење и предмет вратио првостепеном суду на поновно одлучивање да би се у складу са примедбама изнетим у овој пресуди донела правилна, јасна и на закону заснована одлука.

Из напред наведених разлога донета је одлука као у изреци на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 1. ЗКП.

Записничар-саветник,                                                                                                                                 Председник већа-судија,

Татјана Миленковић, с.р.                                                                                                                           Зоран Таталовић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић