Кзз 612/2018 одбијен захтев; незаконит доказ

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 612/2018
29.05.2018. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Зорана Таталовића, председника већа, Радмиле Драгичевић Дичић, Маје Ковачевић Томић, Соње Павловић и Биљане Синановић, чланова већа, са саветником Татјаном Миленковић, као записничарем, у кривичном предмету против окривљеног АА, због кривичног дела тешка крађа у саизвршилаштву из члана 204. став 1. тачка 1. у вези члана 33. КЗ, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Игора Вуковића, поднетом против правноснажне пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 бр.228/18 од 02.03.2018. године, у седници већа одржаној дана 29.05.2018. године, једногласно је донео

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, поднет против правноснажне пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 бр.228/18 од 02.03.2018. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 бр.228/18 од 02.03.2018. године, одбијене су као неосноване жалбе бранилаца окривљених ББ, АА и ВВ, па је пресуда Основног суда у Крагујевцу К бр. 339/17 од 28.11.2017. године којом су ови окривљени оглашени кривим због извршења кривичног дела тешка крађа у саизвршилаштву из члана 204. став 1. тачка 1. у вези члана 33. КЗ, и за које су им изречене условне осуде тако што су им утврђене казне затвора у трајању од по 6 месеци, истовремено одређено да се исте неће извршити уколико окривљени за време од две године од дана правноснажности не изврше ново кривично дело, потврђена.

Против наведене правноснажне пресуде захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА, адвокат Игор Вуковић, због битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2.тачка 1. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд побијану пресуду укине и предмет врати другостепеном суду на поновну одлуку.

Разматрајући захтев за заштиту законитости, на седници већа одржаној сходно одредбама члана 487. и 488. ЗКП, Врховни касациони суд је нашао да је захтев изјављен од овлашћеног лица, благовремен и дозвољен.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости у смислу члана 488. став 1. ЗКП доставио јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа, о којој није обавештавао јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношењe одлуке. На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са пресудом против које је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА је неоснован.

Бранилац окривљеног АА у захтеву наводи да се првостепена и другостепена пресуда у овом кривичном поступку искључиво заснивају на исказима са окривљених ББ и ВВ датим пред ПУ Крагујевaц, па се само на таквом доказу не може засновати осуђујућа пресуда према окривљеном АА.

Из списа предмета произилази да су осумњичени ББ и ВВ дана 17.08.2016. године саслушани пред Полицијском управом у Крагујевцу, о чему су сачињени записници из којих произилази да им је био додељен адвокат по службеној дужности адвокат Бранкица Николић, да им је омогућен поверљив разговор са браниоцем по службеној дужности, који је надзиран само гледањем а не и слушањем, да су осумњичени поучени о својим правима у складу са Закоником о кривичном поступку, да је о саслушању осумњичених обавештен Основни јавни тужилац у Крагујевцу, и да су исте, како осумњичени, тако и бранилац по службеној дужности потписали без примедби.

По налажењу Врховног касационог суда, искази саокривљених ББ и ВВ у овом кривичном предмету, на основу којих је донета осуђујућа пресуда у односу на окривљеног АА - саслушање у Полицијској управи у Крагујевцу – дати су у свему у складу са одредбама Законика о кривичном поступку. Осим тога Врховни касациони суд је имао у виду, да у конкретном случају није у питању један, већ два исказа окривљених, а да у овом кривичном поступку поред тога постоји и доказ – исказ сведока ГГ, раднице ... која је потврдила начин извршења кривичног дела, због чега побијана пресуда није обухваћена битном повредом одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1. ЗКП, а како се то неосновано захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА указује.

Из напред наведених разлога, Врховни касациони суд је донео одлуку као у изреци на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП.

Записничар-саветник,                                                                                                            Председник већа-судија,

Татјана Миленковић, с.р.                                                                                                      Зоран Таталовић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић