Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, по оцени навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљеног у захтеву наводи повреду закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП-а, која је општег карактера, док у образложењу захтева наводи да се пресуде заснивају на доказу на коме се према одредбама ЗКП-а не може заснивати, јер из списа предмета треба издвојити све доказе који потичу из назаконите радње претресања које је извршено без наредбе суда, противно члану 160 ЗКП-а, чиме бранилац окривљеног указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног се, по оцени Врховног касационог суда, не могу прихватити као основани.

Одредбом члана 286. став 1. ЗКП прописано је: „ако постоје основи сумње да је извршено кривично дело за које се гони по службеној дужности, полиција је дужна да предузме потребне мере да се пронађе учинилац кривичног дела, да се учинилац или саучесник не сакрије или не побегне, да се открију и обезбеде трагови кривичног дела и предмети који могу послужити као доказ, као и да прикупи сва обавештења која би могла бити од користи за успешно вођење кривичног поступка,“, док је ставом 2. прописано „у циљу испуњења дужности из става 1. овог члана полиција може: да тражи потребно обавештење од грађана; да изврши потребан преглед превозних средстава, путника и пртљага; да за неопходно потребно време, а најдуже до осам часова ограничи кретање на одређеном простору; да предузме потребне мере у вези са утврђивањем истоветности лица и предмета; да распише потрагу за лицем и предметима за којима се трага; да у присуству одговорног лица прегледа одређене објекте и просторије државних органа, предузећа, радњи и других правних лица, оствари увид у њихову документацију и да је по потреби одузме; да предузме друге потребне мере и радње. О чињеницама и околностима које су утврђене приликом предузимања појединих радњи, а могу бити од интереса за кривични поступак, као и о предметима који су пронађени или одузети, саставиће се записник или службена белешка.“

Из списа предмета произилази да су овлашћена службена лица дана 23.04.2017.године извршили преглед окривљеног и возила марке „Пежо“, регистарске ознаке ..., о којим предузетим радњама су саставили службену белешку од 23.04.2017.године, која је уз кривичну пријаву поднета овлашћеном тужилаштву. Из правноснажних пресуда произилази да су засноване на писаним доказима изведеним током постука (потврди о привремено одузетим предметима од 23.04.2017.године, налазу и мишљењу судског вештака од 13.06.2017.године, записнику о вештачењу од 23.04.2017.године, записнику о саслушању осумњиченог од 24.04.2017.године пред замеником ВЈТ-а у Београду) и исказима саслушаних сведока међу којима су и овлашћена службена лица АА и ББ, који су извршили преглед окривљеног и наведеног возила.

Дакле, у конкретном случају није предузета незаконита радња претресања, а како се то истиче захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног Игора Пауновића - адвоката Младена Јовановића, већ је извршен преглед окривљеног и возила, који је обављен у свему у складу са прописима и овлашћењима која имају овлашћена службена лица, а сагласно члану 286. ст. 1. и 2. ЗКП-а, тако да се побијане пресуде не заснивају на незаконитом доказу, па је с тога захтев браниоца окривљеног од стране Врховног касационог суда оцењен као неоснован.

Врховни касациони суд је, налазећи да побијаним пресудама није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног Игора Пауновића - адвоката Младена Јовановића, на основу члана 491. став 1. ЗКП, наведени захтев браниоца окривљеног одбио као неоснован.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Председник већа-судија

Весна Зарић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Невенка Важић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић