Решењем Вишег суда у Панчеву Пом Ик2 5/15 од 12.04.2018. године, одбачена је као недозвољена жалба браниоца окривљеног Дејана Павловића, адвоката Драгослава Огњановића, изјављена дана 02.04.2018. године, против пресуде Вишег суда у Панчеву Пом Ик2 5/15 од 12.11.2015. године.

Решењем Апелационог суда у Београду Кж2 625/18 од 26.04.2018. године, одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног Дејана Павловића, адвоката Драгослава Огњановића, изјављена против решења Вишег суда у Панчеву Пом Ик2 5/15 од 12.04.2018. године.

Решењем Вишег суда у Панчеву Кв 51/18 од 05.04.2018. године, одбијен је као неоснован, захтев окривљеног Дејана Павловића за укидање извршности пресуде Вишег суда у Панчеву Пом Ик2 5/15 од 12.11.2015. године, изјављен преко браниоца адвоката Драгослава Огњановића, дана 28.03.2018. године.

Решењем Апелационог суда у Београду Кж2 602/18 од 17.05.2018. године, одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног Дејана Павловића, адвоката Драгослава Огњановића, изјављена против решења Вишег суда у Панчеву Кв 51/18 од 05.04.2018. године.

Против наведене правноснажне пресуде Вишег суда у Панчеву Пом Ик2 5/15 од 12.11.2015. године, правноснажног решења Апелационог суда у Београду Кж2 625/18 од 26.04.2018. године и правноснажног решења Вишег суда у Панчеву Кв 51/18 од 05.04.2018. године, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног Дејана Павловића, адвокат Драгослав Огњановић, у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев и укине побијану правноснажну пресуду Вишег суда у Панчеву Пом Ик2 5/15 од 12.11.2015. године, правноснажна решења Апелационог суда у Београду Кж2 625/18 од 26.04.2018. године и Вишег суда у Панчеву Кв 51/18 од 05.04.2018. године и списе предмета врати Вишем суду у Панчеву на поновно одлучивање. Међутим, по налажењу Врховног касационог суда, из образложења захтева произилази да је исти поднет и против правноснажног решења Апелационог суда у Београду Кж2 602/18 од 17.05.2018. године.

Врховни касациони суд је на основу члана 486. став 1. ЗКП одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Одредбом члана 485. став 4. ЗКП прописано је да због повреда тог законика (члан 74, члан 438. став 1. Тач. 1) и 4) и тач. 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тач. 1) до 3) и члан 441. ст. 3. и 4.) учињених у првостепеном и поступку пред апелационим судом окривљени може поднети захтев за заштиту законитости у року од 30 дана од дана када му је достављена правноснажна одлука, под условом да је против те одлуке користио редовни правни лек. Овај рок важи и рачуна се исто и за браниоца окривљеног, сходно правима која у поступку има у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП.

Како из списа предмета произилази да окривљени Дејан Павловић није користио редовни правни лек, већ се исти путем поднеска од 19.11.2015. године, преко пуномоћника адвоката Боривоја Боровића, одрекао права на изјављивање жалбе на пресуду Вишег суда у Панчеву Пом Ик2 5/15 од 12.11.2015. године, односно како исти није изјавио жалбу против наведене побијане пресуде, а што сходно одредби члана 485. став 4. ЗКП представља један од услова под којима окривљени, преко свог браниоца може поднети захтев за заштиту законитости, то је Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Дејана Павловића, адвоката Драгослава Огњановића, у делу у коме је исти поднет против правноснажне пресуде Вишег суда у Панчеву Пом Ик2 5/15 од 12.11.2015. године, оценио као недозвољен.

Надаље, из списа предмета и то из доставнице за лично достављање писмена, произилази да је окривљени Дејан Павловић правноснажно решење Апелационог суда у Београду Кж2 625/18 од 26.04.2018. године, лично примио преко писарнице Казнено-поправног завода у Пожаревцу дана 15.05.2018. године, а да је његов бранилац адвокат Драгослав Огњановић, захтев за заштиту законитости против наведеног решења поднео 27.06.2018. године, дакле по протеку законом прописаног рока из члана 485. став 4. ЗКП, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног, у делу у коме је исти поднет против наведеног правноснажног решења Апелационог суда у Београду Кж2 625/18 од 26.04.2018. године, оценио као неблаговремен.

Поред тога, бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости, указује да су побијана решења Вишег суда у Панчеву Кв 51/18 од 05.04.2018. године и Апелационог суда у Београду Кж2 602/18 од 17.05.2018. године, донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП и уз повреду кривичног закона из члана 439. тачка 3) ЗКП, али како у образложењу захтева не наводи ни један разлог због кога сматра да су побијаним решењима учињене наведене повреде закона, а имајући притом у виду да Врховни касациони суд правноснажну одлуку и поступак који је претходио њеном доношењу испитује у оквиру разлога, дела и правца побијања који су истакнути у захтеву, у смислу члана 489. став 1. ЗКП, то је овај суд нашао да захтев браниоца окривљеног у овом делу (у коме је исти поднет против правноснажних решења Вишег суда у Панчеву Кв 51/18 од 05.04.2018. године и Апелационог суда у Београду Кж2 602/18 од 17.05.2018. године) нема прописан садржај, у смислу члана 484. ЗКП, који прописује да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за подношење (члан 485. став 1).

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци овог решења, на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП у делу којим је захтев одбацио као недозвољен, на основу члана 487. став 1. тачка 1) ЗКП у делу у коме је захтев одбацио као неблаговремен, и на основу члана 487. став 1. тачка 3) у вези члана 484. ЗКП у делу којим је захтев одбацио, јер нема законом прописан садржај.

Записничар-саветник,                                                                                                     Председник већа-судија,

Марина Пандуровић,с.р.                                                                                                 Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић