.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 788/2018
10.07.2018. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Зорана Таталовића, председника већа, Радмиле Драгичевић-Дичић, Маје Ковачевић-Томић, Соње Павловић и Мирољуба Томића, чланова већа, са саветником Татјаном Миленковић, као записничарем, у кривичном поступку против окривљених АА и ББ, због кривичног дела учествовање у тучи из члана 123. КЗ и др, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљених АА и ББ, адвоката Драгана Милошевића, поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Панчеву К број 954/17 од 16.03.2018. године и Вишег суда у Панчеву Кж1 бр.76/18 од 09.05.2018. године, у седници већа одржаној дана 10.07.2018. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као неблаговремен захтев за заштиту законитости браниоца окривљених АА и ББ, поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Панчеву К број 954/17 од 16.03.2018. године и Вишег суда у Панчеву Кж1 бр.76/18 од 09.05.2018. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Панчеву К број 954/17 од 16.03.2018. године окривљени АА, оглашен је кривим због извршења кривичног дела учествовање у тучи из члана 123. КЗ за које му је изречена условна осуда тако што му је утврђена казна затвора у трајању од осам месеци и истовремено одређено да се иста неће извршити уколико окривљени у року од једне године од дана правноснажности пресуде не учини ново кривично дело, док је окривљени ББ оглашен кривим због извршења кривичног дела тешка телесна повреда из члана 121. став 1. КЗ за које му је изречена условна осуда, тако што му је утврђена казна затвора у трајању од 9 месеци и одређено да се иста неће извршити уколико окривљени у року од две године од дана правноснажности не учини ново кривично дело.
Истом пресудом на основу члана 262. и 264. ЗКП обавезани су окривљени АА и ББ да на рачун буџетских средстава суда у року од 15 дана по правноснажности пресуде под претњом принудног извршења уплате на име паушала сваки понаособ износ од 8.000,00 динара, као и трошкове кривичног поступка у износу од 19.000,00 динара, у вези трошкова за налаз и мишљење вештака медицинске струке, док је одређено да ће се у вези осталих трошкова крвичног поступка донети посебно решење.
Истом пресудом окривљени ВВ је на основу члана 423. став 1. тачка 2. ЗКП ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело лаке телесне повреде из члана 122. став 2. у вези става 1. КЗ, а оштећени ББ и ВВ су на основу члана 258. став 3. и 4. ЗКП ради остваривања свог имовинскоправног захтева упућени на парнични поступак, док је на основу члана 265. став 1. ЗКП одређено да трошкови кривичног поступка у ослобађајем делу пресуде настали од радњи предузетих према окривљеном ВВ падају на терет буџетских средстава.
Пресудом Вишег суда у Панчеву Кж1 76/2018 од 09.05.2018. године одбијене су као неосноване жалбе браниоца окривљених ББ и АА од 12.04.2018. године и потврђена је пресуда Основног суда у Панчеву К број 954/17 од 16.03.2018. године.
Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљених АА и ББ, адвокат Драган Милошевић, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1. ЗКП, члана 438. став 2. тачка 1. ЗКП, повреде закона из члана 350, 395, 68. став 1. тачка 9. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд побијане пресуде преиначи и на основу члана 422. став 1. тачка 3. ЗКП према окривљеном АА одбије оптужбу за кривично дело учествовање у тучи из члана 123. КЗ, јер је наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења пре правноснажног окончања поступка, да се према окривљеном ББ на основу члана 423. став 1. тачка 2. ЗКП донесе пресуда којом ће се ослободити од оптужбе због кривичног дела тешке телесне повреде из члана 121. став 1. КЗ јер није доказано да је окривљени извршио дело за које је оптужени или да се побијане пресуде укину и предмет врати Основном суду у Панчеву на поновно одлучивање.
Врховни касациони суд је размотрио списа предмета, са захтевом за заштиту законитости браниоца окривљених АА и ББ, па је нашао:
Захтев је неблаговремен.
Из повратница које се налазе у списима предмета произилази да су окривљени АА и ББ пресуду Вишег суда у Панчеву Кж1 76/18 од 09.05.2018. године примили дана 18.05.2018. године, као и да је бранилац ових окривљених захтев за заштиту законитости предао пошти дана 22.06.2018. године.
Одредбом члана 485. став 4. ЗКП, поред такстивно набројаних разлога због којих окривљени може поднети захтев за заштиту законитости, прописано је да окривљени може поднети овај ванредни правни лек у року од 30 дана од дана када му је достављена правноснажна одлука, под условом да је против те одлуке користио редовни правни лек.
У конкретном случају бранилац окривљених адвокат Драган Милошевић је захтев за заштиту законитости поднео након протека рока прописаног одредбом члана 485. став 4. ЗКП, па је Врховни касациони суд је поднети захтев одбацио као неблаговремен.
Из напред наведених разлога, донета је одлука као у изреци на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 1. у вези члана 485. став 4. ЗКП.
Записничар-саветник, Председник већа-судија,
Татјана Миленковић, с.р. Зоран Таталовић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
