Пресудом Вишег суда у Зајечару Кж1 бр.57/18 од 22.05.2018. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног АА па је пресуда Основног суда у Бору К бр.29/18 од 22.02.2018. годинен у ставу првом изреке потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА, адвокат Јово Кртинић, због повреде закона из члана 439. тачка 1. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд побијане пресуде преиначи у окривљеног ослободити од оптужбе јер дело за које је осуђен није кривично дело, као и да трошкови поступка падну на терет буџетских средстава.

Врховни касациони суд је у седници већа одржаној у смислу одредбе члана 487. став 1. ЗКП након разматрања списа предмета и навода захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног нашао:

Захтев је недозвољен.

Одредбом члана 484. ЗКП, прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП).

Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП), окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5. ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП.

При томе, обавеза навођења разлога за подношење захтева због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП), подразумева не само формално означавање о којој повреди закона се ради, већ и указивање на то у чему се она састоји.

У конкретном случају, бранилац окривљеног АА навођењем као разлога за подношење захтева повреду закона из члана 439. тачка 1. ЗКП, само формално означава повреду закона из члана 485. став 4. ЗКП – због које је подношење захтева дозвољено, али не конкретизује у чему се та повреда састоји, већ суштински у образложењу захтева оспорава и полемише са чињеничним утврђењима у правноснажној одлуци, што не представља разлог због којег је у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљеном и његовом браниоцу.

Наиме, бранилац окривљеног, као разлог за подношење захтева за заштиту законитости, а супротно утврђењима у нападнутим одлукама, наводи да окривљени у време извршења кривичног дела из члана 234. став 1. КЗ није био одговорно лице – председник ББ, нити је противправно што је одређен новчани износ уплаћен на рачун ВВ без правног основа, тако да ББ није оштећен, док је у односу на кривично дело из члана 361. став 3. у вези става 2. КЗ изостала последица наведеног кривичног дела, а што све указује да се ради о имовинскоправним односима између оштећених, предузећа и ВВ.

Како је дакле, у поднетом захтеву само формално означена повреда закона због које је подношење захтева дозвољено – повреда закона из члана 439. тачка 1. ЗКП, а суштински се указује на недозвољен разлог за подношење захтева, на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, то је Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2. у вези члана 485. став 4. ЗКП, одбацио као недозвољен.

Записничар-саветник,                                                                                                               Председник већа-судија,

Татјана Миленковић, с.р.                                                                                                         Зоран Таталовић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић