Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 89/11
28.12.2011. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

 

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бате Цветковића, председника већа, Невенке Важић, Анђелке Станковић, Љубице Кнежевић-Томашев и Веска Крстајића, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Милом Ристић, као записничарем, у кривичном предмету окр. Д.Г., због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз. 861/11 од 16.12.2011. године, подигнутом против правноснажне пресуде Апелационог суда у Новом Саду Кж1 2885/11 од 02.09.2011. године, у седници већа одржаној дана 28.12.2011. године, донео је

П Р Е С У Д У

УВАЖАВА СЕ захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Ктз. 861/11 од 16.12.2011. године, као основан, па се УКИДА пресуда Апелационог суда у Новом Саду Кж1 2885/11 од 02.09.2011. године и предмет враћа истом суду на поновно одлучивање.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Сомбору К 50/11 од 16.06.2011. године окр. Д.Г., оглашен је кривим због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. Кривичног законика, кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 6. КЗ и кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а . став 1. КЗ при чему је на основу члана 67. КЗ опозвана условна осуда изречена окривљеном правноснажном пресудом Општинског суда у Кули К. 399/09 од 23.11.2009. године због кривичног дела из члана 221. став 1. КЗ, те је суд претходно утврдио за кривично дело из члана 246. став 1. КЗ казну затвора у трајању од три године, за кривично дело из члана 246. став 6. КЗ казну затвора у трајању од шест месеци, за кривично дело из члана 246а. став 1. КЗ казну затвора у трајању од три месеца и узео као утврђену казну затвора из опозване условне осуде по пресуди Општинског суда у Кули К 399/09 од 23.11.2009. године због кривичног дела из члана 221. став 1. КЗ у трајању од три месеца па га је осудио на јединствену казну затвора у трајању од три године и девет месеци у коју казну се има урачунати време проведено у притвору почев од 25.10.2010. године до 17.01.2011. године, време проведено на издржавању казне од 17.01.2011. до 27.04.2011. године, време проведено у притвору од 27.04.2011. године до упућивања осуђеног на издржавање казне, али најдуже док не истекне време трајања изречене казне. На основу члана 83. КЗ окривљеном је изречена мера безбедности обавезног лечења наркомана која се има спровести у Специјалној затворској болници у Београду док постоји потреба за лечењем али не дуже од три године, а време проведено у установи за лечење урачунава се у казну затвора. На основу члана 196. став 1. ЗКП обавезан је окривљени да на име трошкова кривичног поступка плати суду износ од 161.980,00 динара, у року од 30 дана након правноснажности пресуде под претњом принудног извршења. У смислу члана 246. став 7. КЗ опојна дрога која је преостала након извршеног вештачења и то марихуана у количини од 0,17 грама и хероин у количини од 24,28 грама има се предати након правноснажности пресуде Полицијској управи Сомбор ради комисијског уништавања. Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 2885/11 од 02.09.2011. године поводом жалбе Вишег јавног тужиоца у Сомбору, а по службеној дужности преиначена је само у погледу правне оцене дела пресуда Вишег суда у Сомбору К. 50/11 од 16.06.2011. године, тако што је Апелациони суд у Новом Саду радње окривљеног Д.Г. описане под тачкама 1, 2 и 3 изреке првостепене пресуде правно квалификовао као једно кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ за које кривично дело му је утврдио казну затвора у трајању од три године, опозвао условну осуду изречену пресудом Општинског суда у Кули К 399/09 од 23.11.2009. године и казну затвора у трајању од три месеца из условне осуде у тој пресуди узео као утврђену, а потом га на основу члана 67. став 3. и 60. КЗ осудио на јединствену казну затвора у трајању од три године и два месеца у коју му се казну има урачунати време проведено у притвору од 25.10.2010. године, до упућивања окривљеног у установу за издржавање казне, али најдуже док не истекне време трајања казне изречене у првостепеној пресуди што је очигледна омашка јер је другостепеном пресудом преиначена и одлука о казни, док је жалба Вишег јавног тужиоца у Сомбору одбијена као неоснована. Против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Кж1 2885/11 од 02.09.2011. године, Републички јавни тужилац подигао је захтев за заштиту законитости Ктз 861/11 од 16.12.2011. године, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 368. став 2. ЗКП у вези члана 385. став 3. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд уважи захтев, укине пресуду Апелационог суда у Новом Саду Кж1 2885/11 од 02.09.2011. године и предмет врати другостепеном суду на поновно одлучивање. Врховни касациони суд је одржао седницу већа у смислу члана 422. став 3. ЗКП, у одсуству уредно обавештеног Републичког јавног тужиоца, на којој је размотрио списе предмета, са побијаном пресудом, па је по оцени навода у захтеву, нашао: Захтев за заштиту законитости је основан.