Разматрајући захтев за заштиту законитости у смислу чл. 487. и 488. ЗКП, Врховни касациони суд је нашао да је захтев изјављен од овлашћеног лица, благовремен и дозвољен.

Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, па је у седници већа, коју је одржао без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног сматрајући да њихово присуство, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним решењима против којих је поднет захтев за заштиту законитости па је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је основан.

Из списа предмета произилази да је решењем Вишег јавног тужилаштва у Шапцу Кт 139/18 од 03.01.2019. године одбачена кривична пријава против окривљеног АА због кривичног дела силовање из члана 178. КЗ.

Из образложења решења Вишег јавног тужилаштва у Шапцу Кт 139/18 од 25.04.2019. године произилази да је захтев за накнаду трошкова кривичног поступка окривљеног АА одбијен као неоснован јер је окривљени тражио накнаду трошкова за радње предузете пред полицијским службеницима ПУ Крупањ, а не пред Вишим јавним тужиоцем у Шапцу, и то у фази поступка кад Више јавно тужилаштво није било ни учесник у поступку због чега је трошкове дужан да плати орган пред којим су трошкови и настали, а не Више јавно тужилаштво у Шапцу, које у конкретном случају по поднетој кривичној пријави није предузело ни једну доказну радњу, пре доношења решења о одбачају кривичне пријаве.

Из образложења решења Вишег суда у Шапцу Кв 115/19 од 04.06.2019. године, којим је одбијена као неоснована жалба браниоца АА на првостепено решење, произилази, да будући да у конкретном случају кривични поступак против АА није ни покренут, нема основа да трошкове које је окривљени имао за присуство ангажованог браниоца његовом саслушању у својству осумњиченог у полицији сноси Више јавно тужилаштво у Шапцу, будући да је наведену радњу спровео други орган поступка – полиција.

Одредбом члана 2. став 1. тачка 14) ЗКП, који члан регулише значење израза употребљених у том законику, изразом „поступак“ прописан је предистражни поступак и кривични поступак.

Одредбом члана 261. став 1. ЗКП прописано је да су трошкови кривичног поступка издаци учињени поводом поступка од његовог покретања до његовог завршетка, док је ставом 2. тачком 7) истог члана, између осталог прописано да трошкови кривичног поступка обухватају и награду и нужне издатке браниоца.

Имајући у виду цитиране законске одредбе, по оцени Врховног касационог суда не може се прихватити закључак дат у образложењима побијаних решења да окривљеном не припадају трошкови поступка, јер у конкретном случају кривични поступак није ни покренут, јер одредба члана 261. став 1. ЗКП прописује да су трошкови кривичног поступка издаци учињени поводом поступка од његовог покретања до његовог завршетка. Из наведеног разлога, не може прихватити став Вишег јавног тужилаштва да трошкове за радње предузете у полицији, а не пред Вишим јавним тужилаштвом у Шапцу, које у том тренутку није било ни учесник у поступку, треба да сноси орган пред којим су трошкови настали, као ни разлози другостепеног решења у којима се наводи да обзиром да против окривљеног АА није ни покренут кривични поступак, нема основа да трошкове на име присуства ангажованог браниоца његовом саслушању у полицији сноси Више јавно тужилаштво у Шапцу, будући да је наведену радњу спровео други орган поступка, а имајући у виду одредбу члана 261. став 2. тачка 7) ЗКП која прописује да трошкови кривичног поступка обухватају и награду и нужне издатке браниоца, па коначна обавеза за накнаду и тих трошкова зависи од правноснажног исхода поступка.

По налажењу Врховног касационог суда, правно дејство које решење о одбачају кривичне пријаве има у односу на трошкове који су настали у поступку поводом кривичне пријаве може се поистоветити са правним дејством које обустава кривичног поступка производи у односу на трошкове кривичног поступка.

Имајући у виду све напред наведено, по оцени Врховног касационог суда побијаним решењима је повређен закон у смислу члана 441. став 4. ЗКП, јер је у конкретном случају у поступку поводом кривичне пријаве (предистражном поступку) окривљени АА имао трошкове на име ангажовања браниоца, па како је кривична пријава против њега решењем Вишег јавног тужилаштва у Шапцу одбачена, то захтев за накнаду предметних трошкова браниоца окривљеног није могао да буде одбијен из разлога наведених у побијаним решењима, а како се то основано захтевом за заштиту законитости браниоца овог окривљеног указује.

Из напред наведених разлога, Врховни касациони суд је побијана решења укинуо и предмет вратио Вишем јавном тужилаштву у Шапцу на поновно одлучивање, да би се у поновном поступку, имајући у виду примедбе изражене у овом решењу донела правилна, јасна и на закону заснована одлука.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП донео одлуку као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник,                                                                                                                   Председник већа-судија,

Татјана Миленковић, с.р.                                                                                                              Зоран Таталовић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић