Кс 47/2019 надлежност и састав суда

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кс 47/2019
12.06.2019. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Невенке Важић, председника већа, Веска Крстајића и Јасмине Васовић, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Снежаном Меденицом као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 3. у вези става 1. Кривичног законика, одлучујући о сукобу надлежности који је покренуо Виши суд у Београду – Посебно одељење за сузбијање корупције К По4 бр. 31/19 – Кв По4 бр. 39/19 од 29.05.2019. године, у седници већа одржаној дана 12. јуна 2019. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За вођење кривичног поступка против окривљеног АА, због кивичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 3. у вези става 1. Кривичног законика, по оптужници Тужиоца за организовани криминал Кто бр. 9/19 од 10.04.2019. године, која је измењена дана 15.04.2019. године, НАДЛЕЖАН је Виши суд у Београду – Посебно одељење за сузбијање корупције.

О б р а з л о ж е њ е

Оптужницом Тужиоца за организовани криминал Кто бр. 9/19 од 10.04.2019. године, која је измењена дана 15.04.2019. године, окривљеном АА стављено је на терет извршење кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 3. у вези става 1. КЗ, а које је према наводима оптужнице извршио у својству службеног лица – као директор ББ – Високе школе струковних студија.

Виши суд у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, решењем К По1 бр. 66/19 – Кв По1 бр. 177/19 од 17.04.2019. године, огласио се функционално ненадлежним за поступање у кривичном поступку против окривљеног, због наведеног кривичног дела, те одредио да се по правноснажности решења списи предмета доставе Вишем суду у Београду - Посебном одељењу за сузбијање корупције, као функционално надлежном суду. У образложењу решења наведено је да у конкретном случају нема услова за заснивање надлежности Посебног одељења Вишег суда у Београду за организовани криминал сходно одредби члана 3. тачка 2. Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције, с обзиром да је АА именован за директора ББ – Високе школе струковних студија одлуком Савета ББ, као ни по законској одредби члана 3. тачка 3. истог закона, без обзира на прописани имовински цензус, јер је окривљеном стављено на терет извршење кривичног дела против службене дужности, а не извршење неког од кривичних дела против привреде која су прописана одредбом члана 2. тачка 4. наведеног закона.

Виши суд у Београду – Посебно одељење за сузбијање корупције је предлогом К По4 бр. 31/19 – Кв По4 бр. 39/19 од 29.05.2019. године пред Врховним касационим судом покренуо поступак за решавање сукоба надлежности, са образложењем да из решења Владе РС број 119-8262007-1 од 08.02.2007. године произилази да је окривљени АА именован за вршиоца дужности директора ББ, те да сходно одредби члана 3. тачка 2. Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције представља лице које врши јавну функцију на основу избора, именовања или постављења од стране Народне скупштине, председника Републике, Владе, опште седнице Врховног касационог суда, Високог савета судства или Државног већа тужилаца.

Републички јавни тужилац у поднеску Ктр I бр. 39/19 од 05.06.2019. године изнео је мишљење да је за поступање у овом предмету надлежан Виши суд у Београду – Посебно одељење за сузбијање корупције.

Врховни касацони суд је одржао седницу већа, на којој је размотрио списе предмета, са образложеним предлогом Вишег суда у Београду, Посебног одељења за сузбијање корупције и мишљењем Републичког јавног тужиоца, па је нашао да је за вођење кривичног поступка против окривљеног АА, због кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 359. став 3. у вези става 1. Кривичног законика, функционално надлежан Виши суд у Београду – Посебно одељење за сузбијање корупције.

Одредбом члана 2. тачка 3.) Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције („Службени гласник РС“, бр. 94/2016 и 87/2018) прописано је да се тај закон примењује ради откривања, кривичног гоњења и суђења за кривична дела против службене дужности (члан 359. и члан 361. до 368. Кривичног законика) и кривично дело давање и примање мита у вези са гласањем (члан 156. Кривичног законика).

Одредбом члана 3. Закона о организацији и надлежности државних органа прописана су кривична дела за која поступају државни органи надлежни за сузбијање организованог криминала и тероризма, па је тачком 2.) тог члана одређено да поступају за кривична дела против службене дужности (члан 359., 366., 367. и 368. КЗ) када је окривљени, односно лице којем се даје мито, службено или одговорно лице које врши јавну функцију на основу избора, именовања или постављења од стране Народне скупштине, председника Републике, Владе, опште седнице Врховног касационог суда, Високог савета судства или Државног већа тужилаца.

Према наводима оптужнице Тужиоца за организовани криминал Кто бр. 9/19 од 10.04.2019. године, окривљени АА био је директор ББ – Високе школе струковних студија у периоду од 27.09.2012. године до 31.12.2013. године, а што произилази из одлука Савета ББ – Високе школе струковних студија број 01-203 од 04.03.2008. године, број 01-2/38 од 07.12.2010. године и број 01-2/23 од 11.07.2013. године, као и из одлуке Наставног већа ББ – Високе школе струковних студија број 01-3/67 од 10.07.2013. године.

Имајући у виду да из списа предмета произилази да је окривљени АА за директора ББ – Високе школе струковних студија именован одлуком Савета ББ, а не на основу избора, именовања или постављења од стране Народне скупштине, председника Републике, Владе, опште седнице Врховног касационог суда, Високог савета судства или Државног већа тужилаца, то из наведеног произилази да се у конкретном случају не ради о кривичном делу против службене дужности из члана 359. КЗ које је прописано одредбом члана 3. тачка 2.) Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције односно да се не ради о кривичном делу за које поступају државни органи надлежни за сузбијање организованог криминала и тероризма, то је Врховни касациони суд нашао да је за поступање у кривичном поступку против окривљеног АА, због предметног кривичног дела функционално надлежан Виши суд у Београду – Посебно одељење за сузбијање корупције, а у смислу одредби члана 13. тачка 3) и члана 14. став 2. истог закона.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 9. став 1. и 2. Закона о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције („Службени гласник РС“, бр. 94/2016 и 87/2018), и применом члана 36. ЗКП, Врховни касациони суд донео је одлуку као у изреци решења.

Записничар-саветник,                                                                                                                  Председник већа-судија,

Снежана Меденица с,р,                                                                                                               Невенка Важић с,р,

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић