Прзз 12/2019 2.5.29.1 Захтев за заштиту законитости; 4.3 остали прекршаји; 2.5.11.2. бранилац окривљеног

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Прзз 12/2019
27.11.2019. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Катарине Манојловић Андрић, председника већа, Гордане Џакула, Радмиле Драгичевић Дичић, Мирољуба Томића и Драгана Аћимовића, чланова већа, са саветником Драгицом Вранић, као записничарем, одлучујући о захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Птз бр. 375/19 од 31.07.2019. године против правноснажне пресуде Прекршајног суда у Београду 39 Пр 73007/17 од 24.08.2018. године и решења Прекршајног апелационог суда 116 Прж бр. 6894/19 од 02.04.2019. године, у предмету прекршаја, у јавној седници већа, одржаној дана 27.11.2019. године, донео је

П Р Е С У Д У

Захтев се УСВАЈА, УКИДАЈУ СЕ пресуда Прекршајног суда у Београду 39 Пр 73007/17 од 24.08.2018. године и решење Прекршајног апелационог суда 116 Прж бр. 6894/19 од 02.04.2019. године и предмет враћа Прекршајном суду у Београду на поновно одлучивање.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Прекршајног суда у Београду 39 Пр 73007/17 од 24.08.2018. године окривљени AA са пребивалиштем у ... – ..., оглашен је одговорним, што је дана 24.08.2017. године у …, … часова на граничном прелазу Аеродром „…“ у … извршио увоз трофеја, главе са роговима срндаћа – примерка заштићене врсте Capreolus capreolus, без увозне дозволе надлежног министарства, а што је супротно одредбама члана 94. Закона о заштити природе, чиме је учинио прекршај из члана 125. став 1. тачка 6. Закона о заштити природе, за шта је осуђен на новчану казну у износу од 260.000,00 динара, под претњом доношења посебног решења о начину извршења неплаћене новчане казне и изречена му је заштитна мера трајног одузимања предмета, а обавезан је и на сношење трошкова поступка у износу од 1.200,00 динара, под претњом принудног извршења. Поступајући по жалби браниоца окривљеног, Прекршајни апелациони суд је решењем 116 Прж 6894/19 од 02.04.2019. године жалбу браниоца окривљеног одбацио као неблаговремену.

Против пресуде Прекршајног суда у Београду 39 Пр 73007/17 од 24.08.2018. године и решења Прекршајног апелационог суда 116 Прж 6894/19 од 02.04.2019. године Републички јавни тужилац је подигао захтев за заштиту законитости због битне повреде одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 1. тачка 14) и став 2. тачка 3. и 4. у вези члана 161. став 1. и члана 272. став 1. тачка 1. и 2. Закона о прекршајима и повреде материјалног права из члана 265. став 1. тачка 5) Закона о прекршајима. Сматра да је побијано решење другостепеног суда којим је одбачена жалба браниоца окривљеног као неблаговремена незаконито јер у списима нема доказа да је првостепени суд пресуду доставио нити покушао да достави браниоцу окривљеног, а што је била обавеза првостепеног суда на основу члана 161. став 1. Закона о прекршајима. Поред тога у списима предмета се налази жалба браниоца окривљеног са пријемним штамбиљем првостепеног прекршајног суда у коме је као датум њеног пријема наведен 28.11.2018. године, али није наведено како је жалба предата односно да ли је предата суду непосредно или послата преко поште, док је уз иницијативу за подизање захтева за заштиту законитости бранилац окривљеног Републичком јавном тужиоцу поднео фотокопију потврде о пријему пошиљке у пошти … са рецеписом RE … од 26.11.2018. године у 10,00 часова, насловљене на Прекршајни суд у Београду, на којој је уписано име окривљеног АА. Сматра да како није спорно да је окривљени првостепену пресуду примио 19.11.2018. године, а из поштанске повратнице произлази да је жалба предата препорученом пошиљком пошти 26.11.2018. године, жалба јесте била благовремена јер према одредби члана 136. став 3. Закона о прекршајима када је изјава упућена преко поште препорученом пошиљком или телеграфским путем, дан предаје пошти сматра се даном предаје ономе коме је упућено. У односу на првостепену прекршајну пресуду указује да је изрека ове пресуде у делу правне квалификације прекршаја нејасна и да су нејасни разлози дати у вези те квалификације. Овог стога што је окривљено физичко лице оглашено одговорним за прекршај из члана 125. став 1. тачка 6. Закона о заштити природе која одредба не прописује одговорност физичког лица за прекршај већ одговорност правног лица за привредни преступ. Истиче да су нејасни разлози из првостепене пресуде и у делу који се односи на изречену новчану казну јер је у пресуди наведено да је казна прописана чланом 126. став 5. Закона о заштити природе у распону од 250.000,00 до 500.000,00 динара, те да је изречена у износу од 260.000,00 динара. Међутим, одредбом члана 126. став 5. Закона о прекршајима прописана је новчана казна за физичко лице у распону од 50.000,00 до 150.000,00 динара. Предлаже да Врховни касациони суд усвоји захтев, побијано решење и пресуду укине и списе предмета врати првостепеном суду на поновну одлуку.

Врховни касациони суд је обавестио о седници већа Републичког јавног тужиоца, који, иако уредно обавештен, није приступио.

Поступајући по поднетом захтеву и испитујући побијану пресуду и решење у смислу одредбе члана 287. Закона о прекршајима (''Службени гласник РС'' 65/13, 13/16 и 98/16), Врховни касациони суд је нашао да је захтев основан.

Основано Републички јавни тужилац захтевом за заштиту законитости указује да је побијано решење Прекршајног апелационог суда 116 Прж 6894/19 од 02.04.2019. године, донето уз битну повреду одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тач. 3. и 4. Закона о прекршајима, јер и по налажењу Врховног касационог суда закључак другостепеног суда да је бранилац окривљеног изјавио жалбу након протека законског рока од осам дана од дана пријема првостепене пресуде нејасан је и у супротности са стањем у списима. Ово стога што се у списима предмета налази само повратница којом се потврђује да је првостепена пресуда достављена окривљеном дана 19.11.2018. године, те се у списима налази и жалба браниоца окривљеног са пријемним штамбиљем првостепеног суда на коме је као датум њеног пријема наведен 28.11.2018. године без навођења начина предаје жалбе, односно без навођења да ли је предата суду непосредно или послата преко поште, док у списима нема доказа да је првостепени суд уопште покушао да достави своју пресуду, сходно члану 161. став 1. Закона о прекршајима, браниоцу окривљеног.

Основано Републички јавни тужилац у захтеву за заштиту законитости указује и да је пресуда Прекршајног суда у Београду 39 Пр 73007/17 од 24.08.2018. године донета уз битну повреду одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 1. тачка 14) и став 2. тачка 3) Закона о прекршајима и повреду материјалног права из члана 265. тачка 5) Закона о прекршајима.

Према диспозитиву оспорене првостепене пресуде окривљени АА оглашен је одговорним за прекршај из члана 125. став 1. тачка 6. Закона о заштити природе („Службени гласник РС“ бр. 36/09, 91/12 испр. и 14/16), за шта му је изречена новчана казна у износу од 260.000,00 динара, при чему се првостепени прекршајни суд у образложењу, у делу који се односи на изречену новчану казну, позвао на одредбу члана 126. став 5. Закона о заштити природе, наводећи да је том одредбом прописана новчана казна у распону од 250.000,00 до 500.000,00 динара.

По оцени Врховног касационог суда изрека побијане првостепене пресуде је неразумљива, а дати разлози нејасни и противуречни. Ово стога што је одредбом члана 125. Закона о заштити природе санкционисан привредни преступ и прописано новчано кажњавање за правно лице односно одговорно лице у правном лицу, док је окривљени у овом предмету физичко лице.

Поред тога, одредбом члана 126. став 5. Закона о заштити природе, на коју се првостепени прекршајни суд у побијаној пресуди позвао, прописана је новчана казна у распону од 50.000,00 до 150.000,00 динара, па су диспозитив побијане пресуде и дати разлози у образложењу нејасни и у делу који се односи на изречену новчану казну.

С обзиром на све изложено, Врховни касациони суд је нашао да је поднети захтев основан, па је на основу члана 287. став 4. Закона о прекршајима, одлучио као у диспозитиву, с тим што је у поновном поступку првостепени прекршајни суд дужан да поступи по одредби члана 290. овог закона.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ

дана 27.11.2019. године, Прзз 12/2019

Записничар,                                                                                                         Председник већа – судија,

Драгица Вранић,с.р.                                                                                         Катарина Манојловић Андрић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић