Врховни касациони суд је, обавестио о седници већа Републичког јавног тужиоца, који иако уредно обавештен, није приступио.

Поступајући по поднетом захтеву и испитујући побијану пресуду у смислу члана 287. Закона о прекршајима (''Службени гласник РС'' бр. 65/13, 13/16 и 98/16), Врховни касациони суд је нашао да је захтев основан.

Након оцене навода у поднетом захтеву и списа предмета, Врховни касациони суд је нашао да су основани наводи захтева којима се указује да је побијана пресуда Прекршајног апелационог суда, Одељења у Нишу II-209 Прж. бр. 23915/18 од 20.11.2018. године донета уз битну повреду одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 1. тачка 6) Закона о прекршајима, као и уз повреду материјалног прекршајног права из одредбе члана 265. став 1. тачка 4) наведеног закона.

Пресудом првостепеног Прекршајног суда у Врању, Одељења у Сурдулици 8 Пр бр. 4141/18 од 01.10.2018. године окривљена АА из ..., председник општине ... оглашена је одговорном за учињени прекршај из члана 46. став 1. тачка 12) Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, зато што је као одговорно лице у органу јавне власти - председник општине ..., решењем Општинске управе општине ... број 102-105/16-02 од 12.12.2016. године, одбила да тражиоцу информације, оштећеном ББ из ..., изда односно достави тражену информацију, у образложењу наводећи разлоге који су супротни одредбама закона и на тај начин отежала оштећеном да добије тражену информацију.

По налажењу другостепеног Прекршајног апелационог суда - Одељења у Нишу, како је окривљена у време подношења захтева за приступ информацијама од јавног значаја обављала функцију председника општине, дакле органа јединице локалне самоуправе и како је решењем Општинске управе које је потписала начелник ВВ број 012-105/16-02 од 12.12.2016. године одбијен захтев за давање тражене информације, то постоје околности које искључују прекршајну одговорност окривљене јер је чланом 17. став 2. Закона о прекршајима прописано да Република Србија, територијалне аутономије и јединице локалне самоуправе и њихови органи не могу бити одговорни за прекршај. Стога је побијаном пресудом Прекршајног апелационог суда, Одељења у Нишу II-209 Прж. бр. 23915/18 од 20.11.2018. године усвојена жалба браниоца окривљене, преиначена првостепена прекршајна пресуда и окривљена ослобођена одговорности на основу одредбе члана 250. став 1. тачка 2) Закона о прекршајима јер постоје околности које искључују прекршајну одговорност окривљене.

Одредбом члана 17. став 2. Закона о прекршајима прописано је да Република Србија, територијалне аутономије и јединице локалне самоуправе и њихови органи не могу бити одговорни за прекршај, али законом може бити прописано да за прекршај под условима из члана 18. став 1. овог закона одговара одговорно лице у државном органу, органу територијалне аутономије или органу јединице локалне самоуправе.

Одредбом члана 250. став 1. тачка 2) Закона о прекршајима прописано је да ће суд донети пресуду којом се окривљени ослобађа одговорности ако има околности које искључују прекршајну одговорност окривљеног.

Према одредби члана 264. став 1. тачка 6) истог закона, битна повреда одредаба прекршајног поступка увек постоји, између осталог, ако је суд донео пресуду којом се окривљени ослобађа одговорности противно одредбама члана 250. овог закона.

Одредбама Закона о локалној самоуправи (''Службени гласник РС'', бр. 129/07, 83/14 и 101/16) између осталог је прописано: да општинском управом, као јединственим органом, руководи начелник (члан 54. став 1); да општинско веће врши надзор над радом општинске управе (члан 46. тачка 4); да председник општине представља општинско веће, сазива и води његове седнице и одговара за законитост његовог рада (члан 47. ст. 1. и 2).

Полазећи од цитираних прописа по оцени Врховног касационог суда погрешна је оцена у побијаној пресуди Прекршајног апелационог суда, Одељења у Нишу да су испуњени услови да се окривљена ослободи одговорности на основу одредбе члана 250. став 1. тачка 2) Закона о прекршајима. Ово стога што је одредбом члана 17. став 2. Закона о прекршајима прописано да одговорно лице у органу јединице локалне самоуправе, под законом прописаним условима, може одговарати за прекршај. У складу са одредбама члана 46. тачка 4), члана 47. став 2. и члана 54. став 1. Закона о локалној самоуправи, окривљена је као председник општине била одговорна за законитост рада Општинског већа, које је било дужно да врши надзор над Општинском управом као доносиоцем акта о одбијању захтева за давање тражене информације. Стога, чињеница да је окривљена обављала функцију председника општине ..., дакле органа јединице локалне самоуправе, не представља околност која, у конкретном случају искључује њену прекршајну одговорност као одговорног лица у органу јединице локалне самоуправе.

С обзиром на све изложено, Врховни касациони суд је нашао да је побијаном пресудом повређен закон односно учињена битна повреда одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 1. тачка 6) Закона о прекршајима, па је на основу одредбе члана 287. став 4. у вези са чланом 288. став 1. Закона о прекршајима одлучио као у диспозитиву ове пресуде.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ

дана 21.03.2019. године, Прзз 3/2019

Записничар,                                                                                                                    Председник већа – судија, 

Драгица Вранић,с.р.                                                                                                    Катарина Манојловић Андрић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић