Против пресуде Прекршајног суда у Београду 92 Пр. бр. 77518/15 од 14.09.2016. године и решења Прекршајног апелационог суда 12 Прж. бр. 25562/18 од 22.11.2018. године, Републички јавни тужилац је подигао захтев за заштиту законитости због битне повреде одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тач. 3. и 4. у вези члана 248. став 1. тачка 6. Закона о прекршајима. Указује да се, према одредби члана 246. став 1. Закона о прекршајима, прекршајни поступак завршава доношењем осуђујуће или ослобађајуће пресуде или решења којим се поступак обуставља. У конкретном случају првостепени суд је 14.09.2016. године донео ослобађајућу пресуду која није укинута нити стављена ван правне снаге и која је достављена Комуналној полицији као подносиоцу захтева за покретање прекршајног поступка дана 10.10.2016. године, а потом је, дана 23.02.2017. године, донео решење о обустављању прекршајног поступка, на који начин су у правном промету остале две одлуке истог суда и то једна којом се окривљени најпре осуђује за прекршај и друга којом се, потом, обуставља прекршајни поступак. Сматра да су дати разлози о одлучним чињеницама потпуно нејасни и да приликом доношења одлуке судови нису применили одредбу члана 248. став 1. тачка 6. Закона о прекршајима, чиме су повредили одредбу прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 4. Закона о прекршајима. Истиче да је 28.01.2017. године наступила застарелост вођења прекршајног поступка у смислу одредбе члана 84. став 7. Закона о прекршајима. Предлаже да Врховни касациони суд уважи захтев и преиначи првостепену пресуду и другостепено решење, тако што ће прекршајни поступак против окривљеног да обустави због наступања застарелости за вођење прекршајног поступка применом одредбе члана 248. став 1. тачка 6. у вези члана 84. став 7. Закона о прекршајима.

Врховни касациони суд је обавестио о седници већа Републичког јавног тужиоца, који, иако уредно обавештен, није приступио.

Поступајући по поднетом захтеву и испитујући побијану пресуду у смислу одредбе члана 287. Закона о прекршајима (''Службени гласник РС'' 65/13, 13/16 и 98/16), Врховни касациони суд је нашао да је захтев основан.

Из списа предмета произлази да је побијаним решењем Прекршајног апелационог суда 12 Прж. бр. 25562/18 од 22.11.2018. године, ставом првим диспозитива, одбијена жалба браниоца окривљеног и потврђено првостепено решење Прекршајног суда у Београду 92 Пр. бр. 77518/15 од 23.02.2017. године којим је обустављен прекршајни поступак против окривљеног јер је наступила застарелост до које је дошло због немогућности уручења осуђујуће првостепене пресуде Прекршајног суда у Београду И - 92 - Пр. бр. 77518/15 од 14.09.2016. године окривљеном у року из члана 84. Закона о прекршајима. Како је првостепеним решењем од 23.02.2017. године поступак обустављен, другостепени суд је закључио да ожалбена пресуда од 14.09.2016. године којом је окривљени оглашен одговорним и осуђен за предметни прекршај нема никакво правно дејство и није у правном промету, па је жалбу браниоца окривљеног изјављену против наведене првостепене пресуде од 14.09.2016. године, побијаним другостепеним решењем, ставом другим диспозитива, одбио и у истом ставу констатовао да је првостепена пресуда доношењем решења ван правног промета.

Врховни касациони суд налази да се основано захтевом за заштиту законитости указује на то да су у прекршајном поступку учињене битне повреде одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тач. 3. и 4. у вези члана 248. став 1. тачка 6. Закона о прекршајима.

Одредбом члана 84. став 1. Закона о прекршајима прописано је да се прекршајни поступак не може покренути нити водити ако протекне једна година од дана када је прекршај учињен. Према ставу 7. истог члана покретање и вођење прекршајног поступка застарева у сваком случају када протекне два пута онолико времена колико се по закону тражи за застарелост.

Одредбом члана 248. став 1. тачка 6. Закона о прекршајима је прописано да се прекршајни поступак завршава решењем о обустави кад суд утврди да је наступила застарелост за вођење прекршајног поступка.

У конкретном случају, прекршајни поступак против окривљеног АА из ... вођен је због сумње да је 28.01.2015. године учинио прекршај из одредбе члана 39. став 1. тачка 23. у вези одредбе члана 20. став 4. Одлуке о ауто-такси превозу града Београда, па је дана 28.01.2017. године, дакле пре доношења решења Прекршајног апелационог суда којим се жалба одбија, наступила апсолутна застарелост вођења прекршајног поступка на основу одредбе члана 84. став 7. Закона о прекршајима.

Како је Прекршајни апелациони суд побијаним решењем од 22.11.2018. године одлучивао о жалби против пресуде Прекршајног суда у Београду од 14.09.2016. године после наступања апсолутне застарелости вођења прекршајног поступка у смислу одредбе члана 74. став 7. Закона о прекршајима, Врховни касациони суд је, на основу одредбе члана 287. став 4. Закона о прекршајима, одлучио као у диспозитиву пресуде.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ

дана 04.04.2019. године, Прзз 6/2019

Записничар,                                                                                                                              Председник већа – судија,

Драгица Вранић,с.р.                                                                                                              Катарина Манојловић Андрић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић