Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 2156/2022
06.04.2022. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Драгане Маринковић и Иване Рађеновић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Душан Илић, адвокат из ..., против тужених ББ, ВВ, ГГ, свих из ..., чији је заједнички пуномоћник Даринка Анђелић, адвокат из ... и ДД из ..., чији је пуномоћник Золтан Беркеш, адвокат из ..., ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Суботици Гж 75/20 од 01.11.2021. године, у седници одржаној 06.04.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Вишег суда у Суботици Гж 75/20 од 01.11.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Суботици П 991/2018 од 30.10.2019. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев којим је тужилац тражио да се тужени обавежу да му на име накнаде материјалне штете солидарно исплате износ од 169.716,00 динара, са законском затезном каматом почев од подношења тужбе до исплате. Ставовима другим и трећим изреке, тужилац је обавезан да туженима накнади трошкове поступка и то: туженој ДД у износу од 41.750,00 динара, а туженима ББ, ВВ и ГГ у износу од 67.000,00 динара.

Пресудом Вишег суда у Суботици Гж 75/20 од 01.11.2021. године, ставом првим изреке, одбијена је жалба тужиоца и потврђена првостепена пресуда. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 55/14, 78/18 и 18/20), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 468. став 1. ЗПП, прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу који не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе. Одредбом члана 479. став 6. ЗПП, прописано је да против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности ревизија није дозвољена.