Рев 2325/2020 3.1.2.8.3

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 2325/2020
30.06.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Слађане Накић Момировић, председника већа, Марине Милановић, Добриле Страјина, Бранислава Босиљковића и Бранке Дражић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Александар Николић, адвокат из ..., против туженог ББ из ..., чији је пуномоћник Ружица Николић, адвокат из ..., ради накнаде штете, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Вишег суда у Јагодини Гж 134/19 од 15.01.2020. године, у седници одржаној 30.06.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизије туженог изјављеној против пресуде Вишег суда у Јагодини Гж 134/19 од 15.01.2020. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог изјављена против пресуде Вишег суда у Јагодини Гж 134/19 од 15.01.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Јагодини П 90/17 од 07.07.2017. године, у првом ставу изреке, одбијен је тужбени захтев којим је тужиља тражила да се обавеже тужени да јој, на име накнаде штете за посечена стабла укупне дрвне масе 33,26 кубна метра на кп.бр. ... КО ..., исплати 107.947,00 динара, са законском затезном каматом од 12.08.2016. године до исплате. У другом ставу изреке, обавезана је тужиља да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 110.800,00 динара.

Пресудом Вишег суда у Јагодини Гж 134/19 од 15.01.2020. године, у првом ставу изреке, преиначена је првостепена пресуда у првом ставу изреке, тако што је усвојен тужбени захтев и тужени обавезан да тужиљи, на име накнаде штете за посечена стабла укупне дрвне масе 33,26 кубна метра на кп.бр. ... КО ..., исплати 107.947,00 динара, са законском затезном каматом од 15.01.2020. године до исплате. У другом ставу изреке преиначено је решење о трошковима поступка садржано у другом ставу изреке првостепене пресуде, па је тужени обавезан да тужиљи накнади трошкове парничног поступка у износу од 168.800,00 динара.

Против правноснажне другостепене пресуде, тужени је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, с предлогом да се о ревизији одлучује као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. ЗПП.

Оцењујући дозвољеност изјављене ревизије из члана 404. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд није прихватио предлог за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној. Наиме, правно питање на које се у ревизији указује није од општег интереса или у интересу равноправности грађана, већ је везано за утврђену чињеничну подлогу и решење спорног односа странака, а нема ни потребе за уједначавањем судске праксе. Из изнетих разлога одлучено је као у првом ставу изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Наиме, одредбом члана 468. став 1. Закона о парничном поступку, прописано је да се споровима мале вредности сматрају споровима у коме се тужбени захтев односи на потраживање у новцу који не прелази динарску противвредност 3.000,00 динара по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Одредбом члана 479. став 6. Закона о парничном поступку, прописано је да против одлуке другостепеног суда којом је одлучено о спору мале вредности ревизија није дозвољена.

Имајући у виду да се у конкретном случају ради о спору у коме је поступак покренут 13.01.2014. године, а да вредност спора износи 107.947,00 динара, односно да тај износ не прелази динарску противвредност 3.000 евра, значи да се ради о спору мале вредности, па је ревизија туженог недозвољена, применом члана 479. став 6. Закона о парничном поступку.

Приликом оцене дозвољености ревизије, Врховни касациони суд је имао у виду да је у конкретном случају побијаном одлуком преиначена првостепена пресуда, али налази да нема места примени одредбе члана 403. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку. Наиме, наведена одредба може се применити само када се примењује општи режим допуштености овог ванредног правног лека, према вредности спора, односно у случају када се ради о ревизији изјављеној против правноснажне пресуде у којој је побијани део правноснажне пресуде или означена вредност предмета спора испод граничне вредности за дозвољеност ревизије, али не и у споровима у којима је посебном одредбом овог закона (ЗПП), одређено да ревизија није дозвољена, као што је то случај када се ревизијом побија одлука о трошковима поступка или камати као споредним потраживањима, одлука у споровима мале вредности и парницама због сметања државине или ако је посебним законом прописано да ревизија против одлуке у тој врсти спорова није дозвољена. Како је у конкретном случају преиначена првостепена одлука у спору мале вредности у којој је посебном одредбом Закона о парничном поступку одређено да ревизија није дозвољена, то нема места примени опште одредбе из члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП о дозвољености ревизије у случају преиначења.

На основу члана 413. Закона о парничном поступку, одлучено је као у другом ставу изреке.

Председник већа - судија

Слађана Накић Момировић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић