Против правноснажне пресуде донесене у другом степену и то у потврђујућем делу тужена је изјавила ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност побијане пресуде у смислу члана 408. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да је ревизија неоснована.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, парничне странке су закључиле брак 22.09.2007. године. Брачна заједница парничних странака фактички је престала 08.11.2016. године. Мал. ВВ рођена је ... године. Живи код оца, а са мајком има нередовне контакте. Тужена живи у ... у изнајмљеном стану са ванбрачним партнером са којим мал. ВВ још увек није изградила однос. Ванбрачни партнер тужене има дете из претходног брака које живи са мајком. Запослен је и остварује зараду око 60.000,00 динара. Тужена је запослена и остварује месечну зараду од 24.583,00 динара. Утврђено је да је за задовољење потреба мал. ВВ, која похађа ... разред основне школе у ..., месечно неопходно 20.000-25.000,00 динара. Када је тужилац на послу бригу о мал. ВВ воде његови родитељи који живе са њима у кући. Тужилац остварује зараду око 50.000,00 динара месечно, његова мајка је корисник пензије у износу од 4.500,00 динара и 85 евра, а отац пензије у износу од 9.500,00 динара. Парничне странке поседују у довољној мери развијене родитељске потенцијале и обоје су подобни родитељи. Према мишљењу Центра за социјални рад ... утврђено је постојање развијених родитељских потенцијала на страни оба родитеља који имају подједнаке услове и подобни су да самостално врше родитељско право. У постојећим околностима интерес заједничког детета странака биће најбоље заштићен њеним поверавањем оцу с обзиром на то да од престанка заједнице живота родитеља борави код оца, да је прилагођена средини у којој живи да постиже добре резултате у школи и да је везана за бабу и деду по оцу са којима је одрасла. Измештање из средине у којој живи додатно би је трауматизовало.

Код овако утврђеног чињеничног стања, правилно су нижестепени судови применили материјално право када су малолетно дете поверили оцу на самостално вршење родитељског права, уредили начин одржавања личног односа детета са мајком, а мајку обавезали да плаћа износ од по 8.000,00 динара месечно на име издржавања малолетног детета.

Према Породичном закону свако је дужан да се руководи најбољим интересом детета у свим активностима које се тичу детета (члан 6). По члану 61. дете има право да одржава личне односе са родитељем са којим не живи (став 1). Чланом 77. став 3. прописано је да један родитељ сам врши родитељско право на основу одлуке суда када родитељи не воде заједнички живот а нису закључили споразум о вршењу родитељског права.

У конкретном случају, имајући у виду да малолетно дете од рођења живи код оца у средини у којој се добро уклапа, да са његовим родитељима има изграђен близак однос, да постиже добре резултате у школи, те да би је по мишљењу Центра измештање из такве средине трауматизовало, правилно су нижестепени судови заузели становиште да је у најбољем интересу детета да отац самостално врши родитељско право, а да оно одржава личне односе са мајком као родитељем са којим не живи.

Висина издржавања одмерена је правилном применом критеријума из члана 160. Породичног закона (потребе малолетног детета и странака, могућности тужене и оца као родитеља и дужника издржавања) при чему су судови водили рачуна о утврђеној минималној суми издржавања. Због тога нису основани ревизијски разлози о погрешној примени материјалног права.

Одлука о трошковима поступка донета је правилном применом члана 207. Породичног закона.

На основу члана 414. ЗПП одлучено је као у изреци.

Председник већа судија

Предраг Трифуновић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић