Испитујући побијану пресуду на основу члана 408. Закона о парничном поступку - ЗПП (''Службени гласник РС'', бр.72/11 и 55/14), Врховни касациони суд је нашао да ревизија тужиоца није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Нису учињене ни битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. ЗПП у поступку пред другостепеним судом на које се указује у ревизији. Такође није учињена повреда поступка из члана 407. став 1. тачка 5. ЗПП, јер другостепени суд није прекорачио тужбени захтев.

Према утврђеном чињеничном стању, тужена је 20.03.2008. године објавила позив за прикупљање понуда за набавку радова за израду приступа пута С4 у блоку 116 у Ковину. Тужилац је доставио понуду са пратећом документацијом, а понуду су доставила још два понуђача. После прегледа и оцене три пристигле понуде председник Општине Ковин је 07.02.2008. године донео одлуку о одбијању свих понуда као неисправних јер понуђачи уз понуду нису доставили потврду Инжењерске коморе Србије којом се доказује важност достављене лиценце. Тужилац је 14.04.2008. године поднео захтев за заштиту права наводећи да тужена није могла да одбије његову понуду због неиспуњења услова који није ни тражен у позиву за прикупљање понуда од 20.03.2008. године. Решењем Управе за јавне набавке, Комисије за заштиту права 24.06.2008. године, усвојен је захтев тужиоца за заштиту права и делимично је поништен поступак јавне набавке у делу стручне оцене понуда и доношења одлуке о додели уговора. Тужена је 09.04.2008. године, објавила поновни позив за прикупљање понуда за набавку радова за израду приступног пута С4 у Блоку 116 у Ковину и 06.05.2008. године је закључен уговор између Општине Ковин као наручиоца и Фонда за грађевинског земљиште, путеве и комуналну потрошњу Општине Ковин као финансијера са СТР „ВВ“ из ... као извођачем. Наведени грађевински радови су извршени.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања правилно су нижестепени судови одлучили када су одбили тужбени захтев за накнаду штете и утврђење да је тужена дискриминаторски поступала према тужиоцу, а одбацили тужбу у делу којим је тражено утврђење чињеница.

У конкретном случају тужилац је правно лице које је тражило утврђење дискриминаторског поступања тужене у поступку јавне набавке за набавку радова ради изградње одређеног пута на територији Општине Ковин. Поступак јавне набавке покренут је и окончан 2008. године.

По оцени Врховног касационог суда, како је тужилац правно лице - привредни субјекат који тражи забрану дискриминације у ситуацији која је постојала 2008. године, у том случају се не примењују одредбе Закона о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, бр.22/2009) који је ступио на снагу 07.04.2009. године. Овим законом уређује се општа забрана дискриминације, облици и случајеви дискриминације, као и поступци заштите од дискриминације само на ситуације које су настале после 07.04.2009. године, када је закон ступио на снагу. Постојање дискриминаторског понашања и забрана дискриминације на ситуације настале пре ступања на снагу Закона о забрани дискриминације, цене се према одредбама члана 21. Устава РС, којим је у ставу 4. прописано да је забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Ова уставно-правна одредба садржана је у одељку којим су прописана основна начела заштите људских и мањинских права и слобода. То значи да се одредбе Устава РС, пре ступања на снагу Закона о забрани дискриминације, непосредно примењују за заштиту од дискриминације само у случајевима када су повређена уставом загарантована људска и мањинска права физичких лица, а не права привредних субјеката као правних лица. Осим тога и Европска конвенција о заштити људских права и основних слобода у члану 14. прописује да уживање права и слобода предвиђених у овој конвенцији обезбеђује се без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза с неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус. Како је тужилац правно лице, то нема основа за утврђење дискриминаторског понашања, заштиту од дискриминације и накнаду штете.

На основу члана 414. став 1. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.

Председник већа - судија

Весна Поповић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић