.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 2896/2019
05.09.2019. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Браниславе Апостоловић, председника већа, Бранислава Босиљковића, Божидара Вујичића, Бисерке Живановић и др Илије Зиндовића, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Милош Васић адвокат из ..., против тужене Националне службе за запошљавање Београд - Филијала Прокупље, ради уплате доприноса, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Вишег суда у Прокупљу Гж 410/19 од 24.04.2019. године, у седници већа одржаној 05.09.2019. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Вишег суда у Прокупљу Гж 410/19 од 24.04.2019. године, као изузетно дозвољеној, у делу којим је одбијена жалба тужиље и потврђено решење о трошковима поступка из става трећег изреке првостепене пресуде.
УКИДАЈУ СЕ пресуда Вишег суда у Прокупљу Гж 410/19 од 24.04.2019. године у делу којим је одбијена жалба тужиље и потврђено решење о трошковима поступка из става трећег изреке првостепене пресуде и решење о трошковима поступка садржано у ставу трећем изреке пресуде Основног суда у Прокупљу П 1444/18 од 29.11.2018. године и у том делу предмет враћа Основном суду у Прокупљу на поновни поступак.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Прокупљу П 1444/18 од 29.11.2018. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиље и обавезана је тужена да у корист тужиље изврши уплату доприноса за пензијско и инвалидско осигурање надлежном фонду пензијског и инвалидског осигурања по стопи која буде важила на дан уплате и то на појединачне новчане месечне износе почев од фебруара 2013. године закључно са јулом 2013. године, све ближе описано у овом ставу изреке. Ставом другим изреке, одбијен је приговор стварне ненадлежности Основног суда у Прокупљу. Ставом трећим изреке, одлучено је да свака странка сноси своје трошкове парничног поступка.
Пресудом Вишег суда у Прокупљу Гж 410/19 од 24.04.2019. године одбијене су као неосноване жалбе тужиље и тужене и потврђена је пресуда Основног суда у Прокупљу П 1444/18 од 29.11.2018. године.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, у делу којим је потврђена првостепена пресуда у погледу одлуке о трошковима поступка, тужиља је благовремено изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучује као о изузетно дозвољеној у смислу члана 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 49/13-УС, 74/13-УС, 55/14 и 87/18 – у даљем тексту: ЗПП).
Врховни касациони суд налази да су испуњени услови за одлучивање о ревизији тужиље као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. ЗПП, због потребе разматрања правних питања везаних за трошкове поступка, с обзиром да постоји неуједначена судска пракса по овом питању.
Из наведених разлога, одлучено је као у ставу првом изреке овог решења.
Испитујући побијану одлуку у делу којим је одлучено о трошковима поступка у смислу члана 408. у вези члана 420. став 6. ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 55/14 и 87/18), Врховни касациони суд је утврдио да је ревизија тужиље основана.
Првостепени суд је у целости усвојио тужбени захтев и обавезао тужену да у корист тужиље уплати тражене доприносе. Одлуку да свака странка сноси своје трошкове поступка је донео руководећи се начелом економичности поступка, уз образложење да је тужиља у парничном поступку у којем је потраживала разлику новчане накнаде по основу незапослености, који је претходно водила, могла истовремено да потражује и уплату припадајућих доприноса на исте.
Другостепени суд је одбио жалбу тужиље и потврдио одлуку о трошковима поступка, прихватајући као правилне разлоге првостепеног суда.
Врховни касациони суд сматра да се основано ревизијом тужиље указује на погрешну примену материјалног права и то одредбе члана 153. став 1. ЗПП.
Одредбом члана 153. став 1. ЗПП прописано је да странка која у целини изгуби парницу дужна је да противној странци накнади трошкове, а чланом 154. став 1. истог закона да ће суд приликом одлучивања који ће се трошкови накнадити странци узети у обзир само оне трошкове који су били потребни ради вођења парнице.
Имајући у виду садржину цитираних законских одредаба, као и исход ове парнице, погрешно су нижестепени судови одлучили да свака странка сноси своје трошкове поступка. Наиме, начело економичности поступка ниједном законском одредбом није прописано као основ за недосуђивање трошкова парничног поступка, а нарочито не у ситуацији када је странка у целости успела у спору, док разлог правичности може бити од утицаја на одлуку о трошковима поступка само у споровима из области породичних односа, сходно посебној одредби члана 207. Породичног закона.
Како због погрешне примене материјалног права нижестепени судови нису потпуно утврдили чињенично стање битно за одлуку о захтеву тужиље за накнаду трошкова поступка, Врховни касациони суд је укинуо обе одлуке о трошковима поступка и предмет у том делу вратио првостепеном суду на поновни поступак.
У поновном поступку, првостепени суд ће утврдити све битне чињенице у складу са изложеним примедбама, након чега ће правилном применом материјалног права одлучити о захтеву тужиље за накнаду трошкова парничног поступка у складу са њеним успехом у спору, дајући за своју одлуку јасне и довољне разлоге.
Овај суд није одлучио о захтеву тужиље за накнаду трошкова поступка по ревизији, сходно одредби члана 165. став 3. ЗПП.
Сагласно изложеном, на основу члана 416. став 2. у вези члана 420. став 6. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке овог решења.
Председник већа - судија
Бранислава Апостоловић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
