Рев 3656/2018 породично право; лишење родитељског права

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 3656/2018
05.09.2018. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Предрага Трифуновића, председника већа, Јелене Боровац и Звездане Лутовац, чланова већа, у парници тужиље AA из ..., чији је пуномоћник Предраг Басарић, адвокат из ..., против туженог ББ из ..., чији је пуномоћник Зоран Драгин, адвокат из ..., ради потпуног лишења родитељског права, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж2 231/17 од 11.08.2017. године, у седници одржаној 05.09.2018. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж2 231/17 од 11.08.2017. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Панчеву П2 85/16 од 22.12.2016. године, ставом првим изреке, у потпуности је лишен вршења родитељског права тужени ББ над његовом малолетном децом сином ВВ рођеним ...2003. године и малолетном ћерком ГГ рођеном ...2001. године. Ставом другим изреке, обавезан је тужени да тужиљи накнади трошкове парничног поступка.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж2 231/17 од 11.08.2017. године, одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена првостепена пресуда.

Против правноснажне пресуде донесене у другом степену тужени је изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност побијане пресуде у смислу члана 408. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да је ревизија неоснована.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, брак парничних странака разведен је ...2012. године, а њихова заједничка малолетна деца син ВВ рођен ...2003. године и ћерка ГГ рођена ...2001. године поверени су мајци на самостално вршење родитељског права са обавезом оца да доприноси њиховом издржавању са по 20% за свако дете од својих месечних примања и уређен начин остваривања личних контаката са оцем овде туженим у контролисаним условима у Центру за социјални рад сваке друге среде. Овакав начин контакта туженог са децом заснован је на мишљењу Центра за социјални рад Панчево, вештачењу које је извршено у току поступка чињеницама да је тужени уназад спроводио насиље над децом, физички их злостављао због чега се тужиља 2010. године иселила из заједничког стана, а против туженог подигнута оптужница због кривичног дела насиље у породици. Према мишљењу вештака специјалисте неуропсихијатрије и дечје психијатрије, малолетни ВВ има тикове, а ГГ сметње у виду напетости и страхова од контакта са оцем, одбијали су да се виђају са оцем, а када је требало то да учине имали су тегобе у трбуху, наметање сећања на трауматичне догађаје из времена заједничког живота са оцем. Код ВВ је уведена и медикаментна терапија, а код ГГ је започет психотерапијски третман. Стручни тим Центра за социјални рад је 24.03.2014. године предложио доношење привремене мере којом ће се обуставити контакти деце са оцем у трајању од шест месеци са предлогом да у том периоду буде организован саветодавни рад са родитељима кроз сачињен план услуга као и рад психолога Центра са децом. Према налазу и мишљењу вештака Болнице ''Др Светислав Бакаловић'' из Вршца од 09.05.2014. године у интересу деце и у циљу редуковања постојећих сметњи настанка адекватног психомоторног развоја је да се контакти између малолетне деце и њиховог оца не одржавају у временском периоду од годину дана. Правноснажном пресудом К 1069/11 од 06.05.2015. године тужени је оглашен кривим што је у периоду од 2006. до септембра 2010. године применом насиља угрозио телесни интегритет и спокојство малолетног ВВ и у одсуству мајке извршио насиље у породици из члана 194. став 3. у вези става 1. као и исто кривично дело у односу на ћерку ГГ на исти начин чупао је за косу, шамарао, тукао каишем, шутирао ногама, терао да клечи у замраченој соби, бацао са висине на кревет, држао наглавачке, ударао шамар пред другом децом, којом пресудом је туженом изречена безусловна казна затвора у трајању од 11 месеци затвора. После доношења ове пресуде тужиља је преиначила тужбени захтев да се тужени у потпуности лиши вршења родитељског права у односу на њихову заједничку малолетну децу. Према извештају Центра за социјални рад од 26.05.2016. године постоје услови да отац буде потпуно лишен родитељског права што је у интересу деце да би им се пре свега омогућило оздрављење. У том поступку одређена је и привремена мера којом је одређено да се неће остваривати контакт туженог са малолетном децом у периоду од једне године.

Код овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су правилно применили материјално право када су у потпуности лишили вршења родитељског права туженог над његовом малолетном децом.

Према члану 81. став 1. Породичног закона, родитељ који злоупотребљава право или грубо занемарује дужности из садржине родитељског права може бити потпуно лишен родитељског права. По тачки 2. истог члана прописано је да родитељ злоупотребљава права из садржине родитељског права ако, између осталог, физички, сексуално или емоционално злоставља дете.

Имајући у виду да је тужени злоупотребљавао родитељско право и вршио насиље у породици над малолетном децом за које дело је правноснажно оглашен кривим, налаз Центра за социјални рад да је у најбољем интересу деце да се тужени у потпуности лиши родитељског права, мишљење вештака према којима је неопходно лишење родитељског права ради оздрављења деце, тужени је лишен родитељског права у потпуности.

Оваква одлука донета је у најбољем интересу малолетне деце који је утврђен налазом и мишљењем вештака и Центра за социјани рад. С тим у вези нису основани ревизијски наводи да су одлуке судова засноване искључиво на правноснажним кривичним пресудама.

На основу члана 414. ЗПП одлучено је као у изреци.

Председник већа судија

Предраг Трифуновић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић