Рев 4504/2018 лишење пословне способности

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 4504/2018
21.11.2018. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Љубице Милутиновић, председника већа, Весне Субић и Биљане Драгојевић, чланова већа, у поступку предлагача АА из ..., чији је пуномоћник Срђан Б. Спасић, адвокат из ...., против противника предлагача ББ из ..., коју заступа привремени заступник Милица Видић, адвокат из ... и пуномоћник Бранислава Грозданић, адвокат из ..., ради лишења пословне способности, одлучујући о ревизији предлагача изјављеној против решења Вишег суда у Сремској Митровици Гж 78/18 од 06.06.2018. године, у седници већа одржаној 21.11.2018. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ, као неоснована, ревизија предлагача изјављена против решења Вишег суда у Сремској Митровици Гж 78/18 од 06.06.2018. године.

ОДБИЈА СЕ, као неоснован, захтев противника предлагача за накнаду трошкова за састав одговора на ревизију.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Основног суда у Сремској Митровици Р2-2/16 (раније 2Р 137/12) од 04.10.2017. године, ставом првим изреке, одбијен је као неоснован предлог да се противник предлагача лиши пословне способности. Ставом другим изреке, наложено је Служби за катастар непокретности ... да по правноснажности овог решења брише забележбу покретања поступка лишења пословне способности притивника предлагача на непокретностима уписаним у листу непокретности број ... КО ... . Ставом трећим изреке, наложено је матичару Града Сремска Митровица да по правноснажности решења брише забележбу покретања поступка лишења пословне способности противника предлагача у матичној књизи рођених. Ставом четвртим изреке, обавезан је предлагач да привременом заступнику противника предлагача на име трошкова поступка исплати износ од 192.000,00 динара са законском затезном каматом од 04.10.2017. године до исплате, док је преко досуђеног а за износ од 49.500,00 динара захтев одбијен. Ставом петим изреке, одређено је да трошкови ангажовања пуномоћника адвоката Браниславе Грозданић падају на терет противника предлагача.

Решењем Вишег суда у Сремској Митровици Гж 78/18 од 06.06.2018. године, ставом првим изреке, жалба предлагача делимично је усвојена, а делимично одбијена, па је првостепено решење преиначено у ставу четвртом изреке тако што је обавезан предлагач да привременом заступнику противника предлагача адвокату Милици Видић на досуђени износ трошкова поступка од 192.000,00 динара плати законску затезну камату од дана извршности решења до исплате, док је захтев привременог заступника за исплату законске затезне камате на наведени износ за период од 04.10.2017. године до дана извршности одбијен као неоснован. У преосталом делу првостепено решење је потврђено. Ставом другим изреке, одбијен је захтев привременог заступника противника предлагача за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажног решења донесеног у другом степену, ревизију је благовремено изјавио предлагач због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Противник предлагача је поднео одговор на ревизију.

Испитујући побијано решење у смислу члана 408. у вези члана 420. ЗПП („Сл. Гласник РС“ бр. 72/11...55/14) и члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку (ЗВП), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, предлагач је покренуо поступак за лишење пословне способности противника предлагача, своје мајке, дана 09.11.2012. године. У предлогу је наведено да је противник предлагача остала удовица након што јој је супруг, а отац предлагача, погинуо и да је са противником предлагача остала да живи њена сестра ВВ која је са својим супругом погинула 11.09.2012. године. Након погибије ћерке ВВ, противник предлагача је почела чудно да се понаша почев од тога да предлагача није обавестила о смрти сестре а након сахране, уочи које је предлагач добијала претећа писма и увредљиве поруке, у кућу родитеља предлагача у којој је остала да живи противник предлагача, почела су да долазе разна лица која до тада нису долазила и да манипулишу са противником предлагача и њеним материјалним средствима, пре свега непокретном имовином чији је већи део продала. На основу налаза и мишљења вештака Клиничког центра Војводине, Клинике за психијатрију, Кабинета за судску психијатрију у ... и усменог изјашњења члана тима вештака - специјалисте психијатрије и судске психијатрије утврђено је да се код противника предлагача не региструју знаци болести зависности било које врсте, ни симптоми и знаци других психијатријских болести, као ни друге душевне измењености или заосталости. Противник предлагача има очувану свест о својој животној позицији, способна је да нормално расуђује и самостално одлучује, да се сама о себи стара и да управља својим поступцима. Код противника предлагача не постоје елементи за лишење пословне способности.

Код овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су правилно применили материјално право када су одбили предлог предлагача за лишење пословне способности противника предлагача. За ову одлуку дати су разлози које као правилне и потпуне прихвата и Врховни касациони суд, па су неосновани наводи ревизије о погрешној примени материјалног права.

Наиме, одредбом члана 146. Породичног закона прописано је да се може потпуно лишити пословне способности пунолетно лице које због болести или сметњи у психо-физичком развоју није способно за нормално расуђивање, те због тога није у стању да се само стара о себи и заштити својих права и интереса. С друге стране, пунолетно лице које због болести или сметњи у психо-физичком развоју својим поступцима непосредно угрожава сопствена права и интересе или права и интересе других лица може се делимично лишити пословне способности (члан 147. истог закона). Примењујући одредбе члана 31-40. ЗВП, којима је уређен поступак лишења пословне способности, односно њено ограничење, нижестепени судови су по оцени овога суда, донели закониту одлуку у овој правној ствари.

У конкретном случају, нижестепени судови су у складу са резултатима вештачења са сигурношћу утврдили да код противника предлагача нема елемената који би указивали на привремену или трајну душевну болест нити оштећење интелектуалних функција које би довеле у питање њену способност расуђивања и слободно изражавање воље.

И по оцени Врховног касационог суда, противник предлагача је способна да штити своја права и интересе и да располаже својом имовином јер је њена пословна способност у потпуности очувана, па из наведених разлога ревизија предлагача није основана. Наводи ревизије којима се указује да другостепени суд није прибавио извод из банке о располагању новцем противника предлагача већ су били предмет правилне оцене другостепеног суда, те их није потребно поново образлагати. Наводима ревизије којима се указује на битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. у вези члана 383. став 3. ЗПП, као и осталим наводима се, у ствари, оспорава утврђено чињенично стање, што у смислу члана 374. став 2. ЗПП не може бити ревизијски разлог.

На основу изложеног одлучено је као у изреци, у смислу члана 414. став 1. у вези члана 420. ЗПП и члана 30. став 2. ЗВП.

Противнику предлагача не припадају трошкови за састав одговора на ревизију јер исти, у смислу члана 154. ЗПП, нису били нужни за вођење поступка.

Председник већа - судија

Љубица Милутиновић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић