По оцени Врховног касационог суда испуњени су услови за одлучивање о ревизији тужиоца, као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11 ... 87/18), због потребе разматрања правних питања и уједначавања судске праксе у вези са правом на накнаду трошкова поступка. Из наведених разлога одлучено је као у ставу првом изреке.

Испитујући побијано решење о трошковима поступка у смислу члана 408. у вези члана 420. ЗПП, Врховни касациони суд је утврдио да је ревизија тужиоца основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Првостепеном пресудом усвојен је у целини тужбени захтев и тужена је обавезана да у корист тужиоца изврши уплату тражених доприноса. Одлуку да свака странка сноси своје трошкове поступка, првостепени суд је донео руководећи се разлозима правичности, сматрајући да је тужилац могао у ранијем поступку у којем је остварио новчану накнаду да потражује и доприносе, па иако је тужбени захтев за уплату доприноса основан, направљени су непотребни издаци који превазилазе висину тужбеног захтева. Другостепени суд је одбио жалбу тужиоца и потврдио одлуку о трошковима поступка, прихватајући као правилне разлоге првостепеног суда.

По оцени Врховног касационог суда основано се ревизијом указује на погрешну примену материјалног права у делу нижестепених одлука којма је одлучено да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Одредбом члана 153. став 1. ЗПП прописано је да je странка која у целини изгуби парницу дужна да противној странци накнади трошкове, а чланом 154. став 1. тог закона је прописано да ће суд приликом одлучивања који ће се трошкови накнадити странци узети у обзир само оне трошкове који су били потребни ради вођења парнице.

Имајући у виду садржину цитираних законских одредаба, као и исход ове парнице, не може се прихватити закључак нижестепених судова да трошкови овог поступка тужиоцу нису били потребни. Приликом одлучивања о трошковима парничног поступка, осим у споровима из породичних односа, суд не води рачуна о разлозима правичности, а такође висина тужбеног захтева ни једном законском одредбом није прописана као основ за недосуђивање трошкова парничног поступка, у ситуацији када је странка успела у спору. Сходно наведеном, Врховни касациони суд је преиначио првостепену и другостепену одлуку у делу о трошковима поступка, применом чланова, 153. став 1. и 154. ЗПП, тако што је обавезао тужену да тужиоцу накнади трошкове који су били потребни ради вођења парнице у износу од укупно 33.000,00 динара са законском затезном каматом почев од извршности одлуке до исплате. Тужиоцу су признати трошкови за састав тужбе од стране адвоката у износу од 6.000,00 динара за приступ адвоката на два одржана рочишта у износу од по 7.500,00 динара (рочиште од 18.01.2018. године и 23.04.2018. године) и за састав жалбе на првостепену одлуку о трошковима поступка износ од 12.000,00 динара, све према важећој Тарифи о наградама и накнади трошкова за рад адвоката и опредељеном захтеву за накнаду трошкова. Тужиоцу нису признати трошкови за заступање од стране адвоката на рочишту 06.03.2018. године, јер је пуномоћник тужиоца на том рочишту уредила тужбени захтев означавањем да се уплата доприноса тражи „по стопи на дан уплате“, због чега је то рочиште одложено, како би се туженој доставила копија расправног записника.

На основу члана 416. став 1. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Тужилац је успео у поступку по ревизији, па му на основу члана 165. став 2. у вези чланова 153. став 1. и 154. став 2. ЗПП припадају тражени трошкови за састав ревизије у износу од 12.000,00 динара према важећој АТ.

Председник већа – судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић