Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 1038/2022
20.04.2022. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Споменке Зарић, Бисерке Живановић, Гордане Комненић и Драгане Миросављевић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Енике Вег, адвокат из ..., против тужене Привредне коморе Војводине, чији је пуномоћник Дејана Спасојевић Иванчић, адвокат из ..., ради поништаја анекса, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 2382/21 од 23.11.2021. године, у седници од 20.04.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужене као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 2382/21 од 23.11.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Новом Саду П1 2188/2020 од 14.06.2021. године, ставом првим изреке усвојен је тужбени захтев. Ставом другим изреке поништен је анекс бр ... од 31.08.2020. године као незаконит. Ставом трећим изреке тужена је обавезана да тужиљи накнади трошкове парничног поступка у износу од 62.250,00 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж1 2382/21 од 23.11.2021. године ставом првим изреке одбијене су као неосноване жалбе парничних странака и потврђена је првостепена пресуда. Ставом другим изреке одбијени су захтеви парничних странака за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против другостепене пресуде, тужена је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права из из разлога прописаним чланом 404. Закона о парничном поступку.

По оцени Врховног касационог суда, нису испуњени законски услови за одлучивање о ревизији тужене као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП. Наиме, ревизијом се оспорава оцена изведених доказа и утврђено чињенично стање због чега се посебна ревизија не може поднети, а одлуке на које се ревизија позива као примере различите судске праксе не односе се на исти чињенични и правни основ. Зато је одлучено као у ставу првом изреке.