Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је благовремено изјавио ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Тужиља је поднела одговор на ревизију.

Одлучујући о изјављеној ревизији, на основу члана 408. и члана 441. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија туженог није основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Нису основани наводи ревизије о битној повреди одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. ЗПП јер другостепени суд, након одржане расправе, приликом оцене изведених доказа није погрешно применио члан 8. тог закона.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је у радном односу код туженог од 12.07.2006. године на пословима радника у ... и углавном је радила на радном месту „....“ - ... . Послове које је тужиља обављала ради више извршилаца у линији, тако да је и норма групна - линијска. Одлуком директора туженог од 30.04.2015. године о реорганизацији у сектору производње предвиђено је да се, због смањеног капацитета производње у свим производним линијама у односу на пословни план за 2015. годину, број запослених смањи за 35 лица. Предлогом програма решавања вишка запослених предвиђено је да се вишак запослених утврђује на основу њихових резултата рада - просечне месечне оцене у последњих 15 месеци, у периоду јануар 2014. године - март 2015. године. Саставни део програма је одлука директора туженог од 08.05.2015. године о престанку потребе за радом 35 запослених, а уз програм приложен је списак запослених за чијим је радом престала потреба, на којем се налази и тужиља. Овај списак садржи просечне оцене свих 35 запослених које се крећу у распону од 2,79 до 2,97. Тужиљина просечна оцена је 2,96.

У временском периоду релевантном за утврђивање вишка запослених тужиља је била оцењена у јануару, фебруару, марту, јулу, августу и септембру 2014. године, јануару, фебруару и марту 2015. године. Када је оцењивана тужиља је пет пута - у јануару, фебруару, августу и сесптембру 2014. године и фебруару 2015. године добила највишу оцену (3). Ниже оцене добила је у марту и јулу 2014. године, као и у јануару и марту 2015. године, при чему за смањене оцене не постоји документована евиденција учињене грешке као разлога за умањење оцене. Тужиља није оцењивана у априлу, новембру и децембру 2014. године зато што је радно време или део радног времена провела на тренингу, као и у октобру исте године када је део фонда сати била на боловању и годишњем одмору. У истој години тужиља није оцењена у мају и јуну иако су постојали услови за њено оцењивање. Оцењивање запослених врше њихови непосредни руководиоци који оцену достављају супервизору. Списак са оценама потписују тим лидер и менаџер производње и исти се након тога доставља одељењу туженог за људске ресурсе. Списак са оценама није објављиван по истеку месеца, али је сваки запослени знао да се његов рад оцењује и могао је од непосредног руководиоца сазнати своју оцену.

Тужиљи је уговор о раду отказан решењем од 28.05.2015. године, са образложењем да је на основу одлуке о реорганизацији у сектору производње број извршилаца смањен за 35 запослених и да је применом предвиђених критеријума утврђено да је тужиља једна од запослених за чијим је радом престала потреба, са правом на отпремнину. Уговор о раду тужиљи је отказан са 29.05.2015. године.

На основу тако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су у овом спору правилно применили материјално право.

Тужиљи је уговор о раду отказан на основу члана 179. став 5. тачка 1. Закона о раду, због престанка потребе за њеним радом услед смањења броја запослених у производњи, предвиђеног одлуком туженог од 28.04.2015. године. У поступку отказа уговора о раду из наведеног разлога тужени је, сагласно члану 153. Закона о раду, донео програм решавања вишка запослених, са садржином прописаном чланом 155. став 1. тог закона. Вишак запослених тужени је утврђивао применом критеријума „резултати рада“, предвиђеног његовим Колективним уговором од 31.10.2014. године, чланом 80. став 4, односно на основу оцене непосредног руководиоца тужиље која је радила на радном месту за које нису утврђени индивидуални нормативи и стандарди рада. При том су коришћење оцене дате тужиљи у складу са Правилником туженог о оцењивању запослених у производњи од 29.08.2012. године. Означеним општим актом предвиђено је да оцењивање врши сменовођа, непосредни руководилац запосленог, на основу његовог односа према послу и другим запосленим, резултата рада и поштовања правила, с`тим што се не оцењују запослени који су на раду провели мање од 50% укупног фонда радних сати предвиђених за месец у којем се врши оцењивање, односно они запослени који се налазе на обуци.

Тужиља је на тај начин добила оцену која је сврстава у групу од 35 запослених за чијим је радом престала потреба. Од укупно 15 месеци - период од јануара 2014. године до марта 2015. године, који је предвиђен као релевантан за утврђење вишка запослених, тужиља је оцењена за девет месеци. Она оправдано није оцењена у месецима када је све или већи број радних сати провела на тренингу - обуци или је користила годишњи одмор, односно налазила се на боловању. Међутим, тужиља није оцењена у мају и јуну 2014. године, иако је у тим месецима испуњавала услове да буду оцењена. Радила је више од 50% радних сати предвиђених за те месеце, а тужени не доказује да су постојали оправдани разлози због којих је у тим месецима изостала оцена о тужиљином раду. Због тога нижестепени судови правилно закључују да се услед овог пропуста - изостанка оцене тужиљиног рада у означеним месецима у којима је радила, за које није постојао разлог предвиђен наведеним Правилником туженог о оцењивању запослених у производњи, нити неки други оправдани разлог, доводи се у сумњу њена просечна оцена на основу које је сврстана на 24 место листе запослених са најлошијим резултатима рада, којима се као вишку запослених отказује уговор о раду.

Изјављеном ревизијом, којом се оспорава правилност примењеног материјалног права, тужени ни једним наводом не дотиче разлоге за правно становиште нижестепених судова како изостанак оцене за мај и јун 2014. године утиче на правилност укупне просечне оцене и положај тужиље на листи вишка запослених, које ревизијски суд прихвата као јасне и логичне.

Сходно изложеном, на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић