.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 2621/2018
29.08.2019. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија Слађане Накић Момировић, председника већа, Добриле Страјина и Марине Милановић, чланова већа, у правној ствари тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Јулијана Степанић Павловић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Министарства унутрашњих послова Београд, Управа граничне полиције – СГП Мали Зворник, коју заступа Државно правобранилаштво, ради исплате, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 1701/2015 од 07.09.2015. године, у седници одржаној 29.08.2019. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као неблаговремена, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж1 1701/2015 од 07.09.2015. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Лозници П1 440/13 од 24.03.2015. године, ставом првим изреке, одбијен је, као неоснован, захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужена да му на име накнаде штете за неисплаћене додатке на плату и то за прековремени рад за период од 01.04.2007. године до 31.03.2011. године, исплати појединачне месечне износе са законском затезном каматом од доспелости до исплате. Ставом другим изреке, одбијен је, као неоснован захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужена да му на име накнаде штете за неисплаћене додатке на плату и то за ноћни рад за период од 01.04.2007. године до 31.03.2011. године исплати појединачне месечне новчане износе, са законском затезном каматом од доспелости сваког месечног износа до исплате, како је то ближе наведено у изреци. Ставом трећим изреке, одбијен је, као неоснован, захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужена да му на име накнаде штете за неисплаћене додатке на плату и то за рад на дане државних празника за период од 01.04.2007. године до 31.03.2011. године, исплати појединачне месечне износе, са законском затезном каматом каматом од доспелости месечног износа до исплате, како је то ближе наведено у овом ставу изреке. Ством четвртим изреке, одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.
Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж1 1701/2015 од 07.09.2015. године, ставом првим изреке, жалба тужиоца је одбијена и првостепена пресуда потврђена. Ставом другим изреке, захтев тужиоца за накнаду трошкова жалбеног поступка је одбијен.
Против наведене првостепене пресуде, тужилац је изјавио ревизију из свих законских разлога.
Врховни касациони суд је испитао изјављену ревизију на основу члана 410. став 1. у вези са чланом 403. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр.72/11, 55/14), и нашао да је ревизија тужиоца неблаговремена.
Чланом 403. став 1. закона о парничном поступку прописано је да против правноснажне пресуде донете у другом степену странке могу да изјаве ревизију у року од 30 дана од дана достављања пресуде.
Према садржини повратнице у списима, пуномоћник тужиоца је примио другостепену пресуду 23.09.2015. године. Рок за изјављивање ревизије против наведене пресуде је према члану 103. став 2. Закона о парничном поступку почео да тече 24.09.2015. године. Последњи дан рока за изјављивање ревизије према члану 103. став 3. и 4. у вези са чланом 403. став 1. Закона о парничном поступку био је 23.10.2015. године. Тужилац је преко пуномоћника изјавио ревизију 16.07.2018. године.
Како је последњи дан рока за изјављивање ревизије био 23.10.2015. године, то следи да је ревизија изјављена 16.07.2018. године неблаговремена, јер је изјављена по истеку рока из члана 403. став 1. Закона о парничном поступку.
Није од значаја указивање тужиоца да је на основу члана 403. став 1. и члана 404. став 1. Закона о парничном поступу и решење Уставног суда Уж 4012/2015, Уж 6914/2014 и Уж 6394/2014 и члана 2. Закона о парничном поступку ревизија благовремена.
Наиме, рок од 30 дана за изјављивање ревизије према члану 403. став 1. Закона о парничном поступку тече од дана достављања другостепене пресуде и представља законски рок чијим протеком је изјављена ревизија неблаговремена. Рок за изјављивање ревизије је преклузивни рок чијим истеком странка губи право на подношење овог ванредног правног лека.
Са напред наведених разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 413. Закона о парничном поступку, одлучио као у изреци.
Председник већа – судија
Слађана Накић Момировић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
