Према утврђеном чињеничном стању, тужиљи је на основу оспореног решења од 13.12.2017. године отказан уговор о раду на неодређено време са свим пратећим анексима због престанка потребе за њеним радом, јер је услед организационих промена код туженог укинуто њено радно место ... у Сектору ''ББ''. Оспореном решењу туженог претходила је одлука од 04.12.2017. године којом је укинуто радно место тужиље, а коју је тужени, као послодавац, донео на основу спроведене ''Анализе радног учинка у циљу унапређења производних процеса'' од 01.12.2017. године и закључио да постоји потреба за организационим променама у процесу производње. Након доношења одлуке о укидању, између осталог тужиљиног радног места, тужени је 13.12.2017. године донео нови Правилник о организацији и систематизацији послова и одлуку о проглашењу наведеног технолошког вишка запослених, о чему је обавештена и синдикална организација код туженог. Како је одлуком туженог забрањено запошљавање нових радника до 01.02.2018. године, то није постојала могућност да се тужиљи понуди рад на другом радном месту. Тужиљи је 12.12.2017. године исплаћена отпремнина у бруто износу од 63.601,68 динара.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, правилно су нижестепени судови применили материјално право садржано у одредбама чланова 158. и 179. став 5. тачка 1. Закона о раду („Службени гласник РС“, бр. 24/05, са изменама и допунама), одбијањем тужбеног захтева тужиље, налазећи да је било оправданог основа за примену отказног разлога наведеног у образложењу оспореног решења туженог.

Супротно наводима ревидента, у ситуацији када не постоји законска обавеза за доношење Програма решавања вишка запослених, као у конкретном случају, оспорено решење туженог је законито. Наиме, поступак утврђивања вишка запослених, који је претходио доношењу оспореног решења о отказу уговора о раду тужиљи, спроведен је у складу са одредбама Закона о раду, тако што је одлуци о укидању радног места тужиље претходио поступак оцене оправданости постојања радног места тужиље спровођењем ''Анализе радног учинка у циљу унапређења производних процеса'' од 01.12.2017. године и оценом послодавца, као његовим дискреционим правом, констатовано је да, између осталог, радно место тужиље није оправдало циљеве и очекивања, те да је у интересу унапређења организације рада потребно да се послови радног места ... укину и придодају пословима радних места радника у производњи, како закључује послодавац, тужени. У том смислу је истог дана 13.12.2017. године донет нов Правилник о организацији и систематизацији послова којим послови радног места тужиље нису били посебно систематизовани, већ су придодати пословима других радних места и донето оспорено решење. Наиме, тужиљи је отказан уговор о раду, јер је услед технолошких, економских или организационих промена код туженог престала потреба за обављањем послова које је обављала, што представља оправдан разлог за отказ, у смислу одредбе члана 179. став 5. тачка 1. Закона о раду, па је оспорено решење законито.

Неосновано се ревизијом указује да је решење о отказу уговора о раду тужиље незаконито, јер је донето истог дана 13.12.2017. године, када је донет и Правилник о организацији и систематизацији послова којим послови радног места тужиље нису били посебно систематизовани. По оцени Врховног касационог суда, то што не постоји временска дистанца у доношењу наведених правних аката туженог, није од утицаја на законитост оспореног решења. Како из образложења оспореног решења произлази, правни основ за његово доношење је одлука о технолошком вишку радног места тужиље од 04.12.2017. године, а да послодавац нема могућности да тужиљи обезбеди други посао који одговара њеној стручној спреми и радним способностима. Немогућност распоређивања тужиље на друге послове представља разлог за доношење решења о отказу уговора о раду, применом члана 179. став 5. тачка 1. Закона о раду, у ситуацији када је њено радно место укинуто, односно укинути послови које је обављала. Како у моменту доношења оспореног решења, Правилник о организацији и систематизацији послова код туженог, који је ступио на правну снагу даном доношења, није предвиђао постојање извршиоца на радном месту ... у Сектору ''ББ'' и у Сектору ''ВВ'', оспорено решење туженог је законито, односно правилно је примењен отказни разлог који произлази из образложења оспореног решења.

Из наведених разлога, применом члана 414. став 1. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић,с.р.

За тачност отправка

управитељ писарнице

Марина Антонић