Рж1 гп 11/2020 1.6.6.7; Правни лекови за убрзање поступка

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рж1к, Рж1кп, Рж1г, Рж1р, Рж1гп, Рж1 у, Рж1уп 11/2020
07.09.2020. година
Београд

Врховни касациони суд, вршилац функције председника суда Драгомир Милојевић, у предмету предлагача „IK SPEDITOR“ ДОО Нови Сад, са седиштем у Новом Саду, Булевар Јаше Томића бр. 24, чији је пуномоћник Дане Кораћ, адвокат из ..., ул. ..., ради заштите права на суђење у разумном року, одлучујући о жалби предлагача изјављеној против решења Привредног апелационог суда Р4 П 19/20 од 22.06.2020. године, донео је 07.09.2020. године

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба предлагача и потврђује решење Привредног апелационог суда Р4 П 19/20 од 22.06.2020. године.

ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев предлагача за накнаду трошкова поступка.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Р4 П 19/20 од 22.06.2020. године Привредни апелациони суд је одбио као неоснован приговор предлагача за убрзање поступка у предмету тог суда Пж 3335/19 (у изреци погрешно наведен број 335/19).

Против наведеног решења предлагач је, преко пуномоћника, благовремено изјавио жалбу због битних повреда одредаба парничног поступка, потпуно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права. Навео је да поступак пред Привредним апелационим судом траје дуго због непоштовања законског рока за одлучивање по жалби из члана 383. став 2. Закона о парничном поступку, због чега је предложио да Врховни касациони суд усвоји његову жалбу, утврди да му је повређено право на суђење у разумном року од стране Привредног апелационог суда у предмету Пж 3335/19, те да му накнади трошкове поступка.

Одлучујући о жалби предлагача, на основу одредаба чл. 16, 18. и 20. став 1. Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“ бр. 40/15) и члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку („Службени гласник СРС“ бр. 25/82... „Службени гласник РС“ бр. 106/15), Врховни касациони суд је испитао побијано решење применом члана 387. у вези члана 402. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11, са изменама) и закључио да жалба није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тач. 1, 2, 3, 5, 7. и 9. Закона о парничном поступку, на коју Врховни касациони суд пази по службеној дужности.

Из списа предмета Привредног апелационог суда Р4 П 19/20 утврђено је да је предлагач „IK SPEDITOR“ ДОО Нови Сад, у својству тужиоца, поднео 03.05.2018. године тужбу Привредном суду у Београду, против туженог „SVENIK“ ДОО Београд - Чукарица, ради накнаде штете. Поступак је вођен под бројем П 6136/18 и окончан је доношењем првостепене пресуде 05.03.2019. године. Дана 30.04.2019. године предлагач је уложио жалбу против наведене пресуде, предмет је достављен Привредном апелационом суду 06.06.2019. године, заведен је под пословним бројем Пж 3335/19 и још увек није решен. Предлагач је поднео приговор ради убрзања поступка у наведеном предмету 28.05.2020. године. Према изјашњењу поступајућег судије предмет по пријему није означен као хитан, нити старији од 5 година, те да ће бити узет у рад по редоследу пријема предмета у суд у складу са Судским пословником.

Одредбом члана 32. став 1. Устава Републике Србије, прописано је да свако има право да му независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима и обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и оптужбама против њега.

Одредбом члана 4. Закона о заштити права на суђење у разумном року, прописано је да при одлучивању о правним средствима којим се штити право на суђење у разумном року уважавају се све околности предметног суђења, пре свега сложеност чињеничних и правних питања, целокупно трајање поступка и поступање суда, јавног тужилаштва или другог државног органа, природа или врста предмета суђења или истраге, значаја предмета суђења или истраге по странку, понашање странке током поступка, посебно поштовање процесних права и обавеза, затим поштовање редоследа решавања предмета и законски рокови за заказивање рочишта и главног претреса и израду одлуке.

Разумна дужина судског поступка представља оптимално време да се одлучи о праву странке које је спорно, да би се неизвесност отклонила, а странка добила сазнање да ли јој спорно право припада или не, чиме се обезбеђује и правна сигурност странака. Међутим, оптимално потребно време за окончање поступка је релативна категорија, која се процењује у сваком конкретном случају на основу околности које се тичу сложености чињеничних и правних питања у судском поступку, понашања подносиоца приговора за заштиту права на суђење у разумном року, поступања суда, природе захтева, односно значаја предмета спора за подносиоца приговора.

Оцењујући чињенице и околности од значаја за доношење одлуке, специфичности чињеничних и правних питања у предмету Привредног апелационог суда Пж 3335/19, понашање странака у поступку, поступање суда који води поступак, као и природу захтева, односно значај предмета спора за подносиоца, као и остале чиниоце који утичу на оцену дужине трајања поступка, у смислу члана 4. Закона о заштити права на суђење у разумном року, Врховни касациони суд налази да је правилно поступио судија Привредног апелационог суда када је одбио приговор предлагача ради убрзања поступка у предмету тог суда Пж 3335/19. Наиме, од иницирања поступка (03.05.2018. године) до доношења првостепене пресуде (05.03.2019. године) протекао је период од десет месеци, а поступак пред другостепеним судом (рачунајући од дана пријема предмета у суд 06.06.2019. године до дана изјављивања приговора 28.05.2020. године) је трајао годину дана, па се не може говорити о неразумно дугом трајању поступка и неделотворном поступању суда.

Суд је ценио наводе жалбе да Привредни апелациони суд није решио предмет у року предвиђеном одредбом чланом 383. став 2. Закона о парничном поступку, али је нашао да та чињеница не доводи до повреде права на суђење у разумном року, с обзиром да је наведени рок по својој природи инструктивне природе, због чега је правилан закључак другостепеног суда да непоштовање наведеног рока не доводи до последица које би условиле другачију оцену основаности приговора ради убрзања поступка у конкретном предмету.

Наводи жалбе који се односе на погрешно означавање броја предмета нису од утицаја на другачије одлучивање суда, с обзиром да се ради о очигледној грешци у писању, коју може да исправи председник већа у свако доба сходно члану 362. Закона о парничном поступку.

Са изложеног, применом одредбе члана 18. став 2. Закона о заштити права на суђење у разумном року, одлучено је као у ставу првом изреке.

Врховни касациони суд је одбио и захтев предлагача за накнаду трошкова поступка применом одредбе члана 153. став 1. Закона о парничном поступку у вези са чланом 30. Закона о ванпарничном поступку, имајући у виду да предлагач није успео у поступку по жалби, због чега је одлучено као у ставу другом диспозитива.

В.ф. председника суда

Драгомир Милојевић, с.р.

ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ:

Против овог решења није дозвољена жалба

у смислу члана 21. Закона о заштити права

на суђење у разумном року.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић