Врховни касациони суд, судија Зорана Делибашић, у предмету предлагача АА из ..., ради заштите права на суђење у разумном року, одлучујући о жалби предлагача, изјављеној против решења Апелационог суда у Београду Р4 44/19 од 10.10.2019. године, дана 01.10.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ жалба предлагача АА из ..., изјављена против решења Апелационог суда у Београду Р4 44/19 од 10.10.2019. године, као недозвољена.

О б р а з л о ж е њ е

Предлагач је дана 09.09.2019. године, Апелационом суду у Београду поднео приговор ради заштите права на суђење у разумном року, са захтевом да тај суд утврди да је предлагачу повређено право на суђење у разумном року у предмету Гж1 3649/18.

Решењем Апелационог суда у Београду Р4 44/19 од 10.10.2019. године приговор је одбијен.

Предлагач је изјавио жалбу 28.10.2019. године у овом предмету из свих законских разлога.

О жалби је одлучивао судија одређен Годишњим распоредом послова у суду, сагласно одредби члана 16. став 4. Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“ бр. 40/15), којом је прописано да председник непосредно вишег суда може Годишњим распоредом послова да одреди једног судију или више судија да поред њега воде поступак и одлучују по жалбама.

Поступајући по жалби предлагача у смислу одредаба члана 16. и 17. Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник РС“ број 40/15), Врховни касациони суд је нашао да је жалба недозвољена.

Према стању у списима, предмет на који се односи жалба предлагача примљен је у Апелационом суду у Београду дана 19.10.2018. године. Изнет је на седницу већа дана 08.11.2018. године и мериторно решен, а експедован је из суда дана 03.12.2018. године.

С обзиром на то да се према одредби члана 5. став 1. Закона о заштити права на суђење у разумном року, приговор и жалба могу поднети само док се поступак не оконча, а да је у овом случају предмет решен и експредована одлука, због чега се поступајућем судији у смислу члана 11. Закона не може наложити предузимање процесних радњи које би делотворно убрзале поступак.

Наводи предлагача да се поступак сматра окончаним тек када се спроведе поступак извршења су без утицаја на доношење другачије одлуке о приговору, јер се приговор не односи на поступак извршења.

На основу изложеног, Врховни касациони суд је, без испитног поступка, применом члана 17. Закона о заштити права на суђење у разумном року, донео одлуку као у изреци решења.

С у д и ј а
Зорана Делибашић,с.р.

ПОУКА О ПРАВНОМ ЛЕКУ:
Против овог решења није дозвољена жалба, у смислу
члана 21. Закона о заштити права на суђење у разумном року.

За тачност отправка
управитељ писарнице
Марина Антонић