Из списа предмета Управног суда 16 У 7566/18 и Р4 У 198/2020 утврђено је да је АА из ... (овде предлагач) дана 23.04.2018. године поднела тужбу Управном суду против Министарства финансија Републике Србије, Сектора за другостепени порески и царински поступак, Одељења за другостепени порески поступак Београд, ради поништаја 4 решења, у предмету пореском. Поступци по наведеној тужби су раздвојени, тако да се у предмету 16 У 7566/18 поступак води ради поништаја решења бр. 436-03-04321/2017-39 од 12.03.2018. године. Оспореним решењем, ставом I диспозитива, одбијена је као неоснована жалба тужиље изјављена против решења Министарства финансија Републике Србије, Пореске управе, Филијале Чукарица од 22.09.2017. године, а ставом II диспозитива, одбијен је захтев тужиље за накнаду трошкова управног поступка. Према образложењу наведеног решења, ББ из ..., као продавцу непокретности, утврђен је порез на пренос апсолутних права у износу од 115.087,18 динара за продати део кат. парц. .. КО ..., на основу тржишне вредности непокретности од 4.761,00 динара по метру квадратном и замењено је решење првостепеног органа од 28.06.2017. године. Поступајући по захтеву Управног суда од 06.07.2018. године тужени орган је доставио одговор на тужбу, који је у суду примљен 21.08.2018. године, док је за списе предмета навео да су суду достављени уз одговор на тужбу у предмету тог суда У 7568/18. У изјашњењу судије известиоца од 03.07.2020. године је, између осталог, наведено да ће се, полазећи од чињенице да је најстарији предмет формиран по тужби У 6885/18, стећи услови за одлучивање у овом предмету након окончања поступка у предмету У 6885/18, а по окончању поступака који се воде по жалбама у изборним споровима, који су нарочито хитни по својој природи и захтевају одлучивање суда у року од 48 часова.

Одредбом члана 4. Закона о заштити права на суђење у разумном року прописано је да при одлучивању о правним средствима којим се штити право на суђење у разумном року уважавају се све околности предметног суђења, пре свега, сложеност чињеничних и правних питања, целокупно трајање поступка и поступање суда, јавног тужилаштва или другог државног органа, природа или врста предмета суђења или истраге, значаја предмета суђења или истраге по странку, понашање странке током поступка, посебно поштовање процесних права и обавеза, затим поштовање редоследа решавања предмета и законски рокови за заказивање рочишта и главног претреса и израду одлуке.

Ожалбеним решењем је одбијен приговор предлагача ради убрзавања поступка у предмету Управног суда 16 У 7566/18, као неоснован, са образложењем да је суд након пријема тужбе предузимао радње у поступку, с обзиром да је подносилац приговора тужбом оспорила 4 решења, због чега је морало доћи до раздвајања предмета, а онда је, будући да је тужба била неуредна, било потребно налагање њеног уређења, на који начин је предлагач својим понашањем допринела дужини трајања поступка. Приликом одлучивања Управни суд је имао у виду и да предмет управног решавања није хитне природе, будући да се ради о пореском предмету.

Полазећи од свих чињеница и околности овог случаја, Врховни касациони суд је прихватио као правилну оцену Управног суда из ожалбеног решења да трајање управног спора за сада не оправдава тврдњу предлагача АА да јој је повређено право на суђење у разумном року.

Наиме, предлагач је допринела дужем трајању оспореног поступка на тај начин што је Управном суду 23.04.2018. године поднела неуредну тужбу против туженог Министарства финансија Републике Србије, Сектора за другостепени порески и царински поступак, Одељења за другостепени порески поступак Београд, с обзиром да је тужбом оспорила 4 решења, што је изискивало раздвајање поступака по тужбама и формирање 4 предмета у којима је требало спровести припремни поступак. Поред наведеног, Управни суд је у ожалбеном решењу правилно оценио да предмет управног спора није хитне природе, будући да се ради о пореском предмету.

Врховни касациони суд је ценио навод жалбе да је повреду права на суђење у разумном року требало утврдити због дугог трајања управног спора, али налази да је у овом случају тај навод неоснован. Наиме, управни поступак је започет подношењем пореске пријаве дана 30.05.2017. године и заједно са управним спором траје нешто више од три године. Дужина трајања поступка је једна од чињеница на основу које се одлучује о приговору за убрзање поступка и њу овај суд сматра кључном за одлуку о приговору. Правилна примена правног стандарда суђења у разумном року подразумева утврђивање скупа чињеница (сложеност чињеничних и правних питања, понашање подносиоца захтева и државних органа итд.) међу којима кључни значај има чињеница дужине трајања целокупног поступка. У конкретном случају предмет оцене су оба поступка (управни и судски) и пошто они, интегрално посматрано, не трају неразумно дуго, нема разлога да се за сад утврђује повреда права на суђење у разумном року и да се налаже мера за убрзање поступка. Према ставу Европског суда за људска права, кашњење у току одређене фазе поступка може бити допустиво под условом да укупно трајање поступка није прекорачено (став 36. пресуде Европског суда за људска права од 08.12.1983. године у предмету Preto i dr. Protiv Italije, број представке 7984/77).

Осим наведеног, рад судова је за време ванредног стања редукован у складу са Закључком Високог савета судства бр. 119-05-132/2020-1 од 18.03.2020. године, због чега су се одржавала само суђења која не трпе одлагања у предметима у кривичној и грађанској материји, који су таксативно наведени у Закључку. Након укидања ванредног стања, одржани су републички и локални избори и све судије Управног суда су ангажоване на решавању изборних предмета који су по закону нарочито хитни, па се непоступање суда у том периоду може сматрати оправданим. Судија известилац у предмету Управног суда 16 У 7566/18 је у свом изјашњењу поводом поднетог приговора навела да ће расправу у предмету заказати након окончања изборног поступка, чиме је поднети приговор већ произвео ефекте и без налагања предузимања процесних радњи за убрзање поступка.

Имајући у виду да се, на основу изјашњења судије известиоца, основано може очекивати да ће расправа у предмету Управног суда 16 У 7566/18 бити заказана у кратком року, као и све остале разлоге наведене у овом образложењу, Врховни касациони суд је, на основу одредбе члана 18. став 2. Закона о заштити права на суђење у разумном року, одлучио као у ставу првом диспозитива решења.

Врховни касациони суд је у ставу другом диспозитива одбио захтев предлагача за накнаду трошкова поступка на основу члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку сходном применом члана 153. став 1. Закона о парничном поступку, јер предлагач није успео у поступку заштите права на суђење у разумном року.

В.ф. председника Врховног касационог суда

Драгомир Милојевић,с.р.

Поука о правном леку:

Против овог решења није дозвољена жалба

у смислу члана 21. Закона о заштити права

на суђење у разумном року.

За тачност отправка

управитељ писарнице

Марина Антонић