Из списа предмета Управног суда 12 У 7567/18 и Р4 У 199/2020 утврђено је да је АА из ... (овде предлагач) дана 23.04.2018. године поднела тужбу Управном суду против Министарства финансија Републике Србије, Сектора за другостепени порески и царински поступак, Одељења за другостепени порески поступак Београд, ради поништаја 4 решења, у предмету пореском. Поступци по наведеној тужби су раздвојени, тако да се у предмету 12 У 7567/18 поступак води ради поништаја решења бр. 436-03-04322/2017-39 од 12.03.2018. године. Оспореним решењем, ставом I диспозитива, одбијена је као неоснована жалба тужиље изјављена против решења Министарства финансија Републике Србије, Пореске управе, Филијале Чукарица од 22.09.2017. године, а ставом II диспозитива, одбијен је захтев тужиље за накнаду трошкова управног поступка. Према образложењу наведеног решења, ББ из ..., као продавцу непокретности, утврђен је порез на пренос апсолутних права у износу од 230.194,35 динара за продати део кат. парц. ... КО ..., на основу тржишне вредности непокретности од 4.761,00 динара по метру квадратном и замењено је решење првостепеног органа од 28.06.2017. године.

Поступајући по захтеву Управног суда од 29.06.2018. године тужени орган је доставио одговор на тужбу, који је у суду примљен 21.08.2018. године, док је за списе предмета навео да су суду достављени уз одговор на тужбу у предмету тог суда У 7568/18. У изјашњењу судије известиоца од 05.07.2020. године наведено је да је предмет У 7567/18 у вези са предметима У 7566/18 и У 7568/18, као и да ће бити решен по окончању поступака који се воде по жалбама у изборним предметима.

Одредбом члана 4. Закона о заштити права на суђење у разумном року прописано је да при одлучивању о правним средствима којим се штити право на суђење у разумном року уважавају се све околности предметног суђења, пре свега, сложеност чињеничних и правних питања, целокупно трајање поступка и поступање суда, јавног тужилаштва или другог државног органа, природа или врста предмета суђења или истраге, значаја предмета суђења или истраге по странку, понашање странке током поступка, посебно поштовање процесних права и обавеза, затим поштовање редоследа решавања предмета и законски рокови за заказивање рочишта и главног претреса и израду одлуке.

Ожалбеним решењем је одбијен приговор предлагача ради убрзавања поступка у предмету Управног суда 12 У 7567/18, као неоснован, са образложењем да да од момента подношења тужбе до подношења приговора није протекао дуг временски период који би довео до повреде права на суђење у разумном року, при чему тај период није пратила неактивност суда, имајући у виду да је суд у том периоду доставио тужбу на одговор туженом.

Полазећи од свих чињеница и околности овог случаја, Врховни касациони суд је прихватио као правилну оцену Управног суда да предлагачу АА није повређено право на суђење у разумном року.

Ово стога што је предлагач допринела дужем трајању поступка, јер је Управном суду 23.04.2018. године поднела неуредну тужбу против туженог органа, којом је оспорила 4 решења, што је изискивало раздвајање поступака по тужбама и формирање 4 предмета у којима је требало спровести припремни поступак. Поред наведеног, предмет управног спора није хитне природе, будући да се ради о пореском предмету.

Врховни касациони суд је ценио навод жалбе да је повреду права на суђење у разумном року требало утврдити због дугог трајања поступка у целини, али налази да је у овом случају тај навод неоснован. Наиме, управни поступак је започет подношењем пореске пријаве дана 30.05.2017. године и заједно са управним спором траје нешто више од три године. Дужина трајања поступка је једна од чињеница на основу које се одлучује о приговору за убрзање поступка и њу овај суд сматра кључном за одлуку о приговору. Правилна примена правног стандарда суђења у разумном року подразумева утврђивање скупа чињеница (сложеност чињеничних и правних питања, понашање подносиоца захтева и државних органа итд.) међу којима кључни значај има чињеница дужине трајања целокупног поступка. У конкретном случају предмет оцене су оба поступка (управни и судски) и пошто они, интегрално посматрано, не трају неразумно дуго, нема разлога да се за сад утврђује повреда права на суђење у разумном року и да се налаже мера за убрзање поступка. Према ставу Европског суда за људска права, кашњење у току одређене фазе поступка може бити допустиво под условом да укупно трајање поступка није прекорачено (став 36. пресуде Европског суда за људска права од 08.12.1983. године у предмету Preto i dr. Protiv Italije, број представке 7984/77).

Осим наведеног, рад судова је за време ванредног стања редукован у складу са Закључком Високог савета судства бр. 119-05-132/2020-1 од 18.03.2020. године, због чега су се одржавала само суђења која не трпе одлагања у предметима у кривичној и грађанској материји, који су таксативно наведени у Закључку. Након укидања ванредног стања, одржани су републички и локални избори и све судије Управног суда су ангажоване на решавању изборних предмета који су по закону нарочито хитни, па се непоступање суда у том периоду може сматрати оправданим. Судија известилац у предмету Управног суда 12 У 7567/18 је у свом изјашњењу поводом поднетог приговора навео да ће расправу у предмету заказати након окончања изборног поступка, чиме је поднети приговор већ произвео ефекте и без налагања предузимања процесних радњи за убрзање поступка.

Имајући у виду да се, на основу изјашњења судије известиоца, основано може очекивати да ће расправа у предмету Управног суда 12 У 7567/18 бити заказана у кратком року, као и све остале разлоге наведене у овом образложењу, Врховни касациони суд је, на основу одредбе члана 18. став 2. Закона о заштити права на суђење у разумном року, одлучио као у ставу првом диспозитива решења.

Врховни касациони суд је у ставу другом диспозитива одбио захтев предлагача за накнаду трошкова поступка на основу члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку сходном применом члана 153. став 1. Закона о парничном поступку, јер предлагач није успела у поступку заштите права на суђење у разумном року.

В.ф. председника

Врховног касационог суда

Драгомир Милојевић, с.р.

Поука о правном леку:

Против овог решења није дозвољена жалба

у смислу члана 21. Закона о заштити права

на суђење у разумном року.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић