Закон о стечају ( „Службени гласник РС“ бр.104/2009...95/2018), у одредби члана 91. став 2., прописује да ако су испуњени сви услови прописани чланом 90. тог Закона, парнични суд решењем против кога није дозвољена посебна жалба, одређује наставак поступка. У смислу става 3.тог члана Закона, ако се прекинути поступак водио пред судом опште надлежности тај суд се, уколико настави прекинути поступак, решењем оглашава стварно и месно ненадлежним и предмет уступа суду који спроводи стечајни поступак над туженим.

Из стања у предмету види се да је тужилац тужбу против тужених поднео Првом основном суду у Београду, дана 30.07.2019. године, ради исплате новчане накнаде за остварени радни стаж. Решењима Привредног суда у Београду Ст 72/2015 од 25.03.2016. године и Ст 68/2015 од 04.11.2015. године, над туженим компанијама ''ЂЂ CG'' DP ... и ''ЕЕ'' DP ..., отворен је поступак стечаја, а за стечајног управника је именована Агенција за лиценцирање стечајних управника РС из Београда. Трећи основни суд у Београду је због тога, решењем П1 1234/15 од 20.05.2016. године, прекинуо поступак у овом предмету. Поднеском од 13.03.2017. године, тужилац је суду поднео предлог за наставак поступка, у ком је навео да су тужиоци поднели пријаве потраживања у стечају против тужених над којима је отворен стечајни поступак, да су тужиоцима делимично призната потраживања у тим поступцима и то под раскидним условом да се пријављено потраживање не намири из стечајне масе другог стечајног дужника. С тим у вези, тужиоци су предложили суду да настави поступак у односу на прво и друготуженог, у смислу одредбе члана 117. Закона о стечају. Трећи основни суд у Београду је, решењем П1 1162/14 од 02.11.2018. године, наставио поступак у овом предмету у односу на тужене првог и другог реда, који је прекинут решењем истог суда од 20.05.2016. године, огласио се стварно ненадлежним за поступање у овој правној ствари и одлучио да списе предмета достави Привредном суду у Београду, као стварно и месно надлежном суду, на даљи поступак.

Међутим, при оцени стварне надлежности за поступање у овој парници, првостепени суд није имао у виду да су тужиоци тужбу суду поднели против четири тужена и то како против тужених компанија над којима је отворен стечајни поступак (''ЂЂ CG'' DP... и ''ЕЕ'' DP ...), тако и против Агенције за вођење спорова у поступку приватизације и против Републике Србије. Пошто је, решењем Трећег основног суда у Београду П1 1234/15 од 20.05.2016. године, поступак у овој парници прекинут, по оцени Врховног касационог суда, нису постојали услови да се тај суд огласи стварно ненадлежним у односу на тужене, Агенцију за вођење спорова у поступку приватизације и Републику Србију, јер тужени у овој парници нису јединствени супарничари, у смислу одредбе члана 210. Закона о парничном поступку. У овој ситуацији, пошто предметни спор не мора да се реши на исти начин према свим туженима као супарничарима, следи да је Трећи основни суд у Београду био дужан да прво донесе решење о раздвајању поступка у односу на тужене компаније над којима је отворен поступак стечаја, а да потом, сагласно одредби члана 25. став 1. тачка 4. Закона о уређењу судова, решење о стварној ненадлежности донесе само у односу на те тужене.

На основу изложеног, за поступање у овој фази поступка стварно је надлежан Трећи основни суд у Београду.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлуку као у изреци овог решења донео у смислу одредбе члана 22. став 2. Закона о парничном поступку.

Председник већа – судија

Весна Поповић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић