Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р4 г 5/2020
05.06.2020. година
Београд

Врховни касациони суд, судија Бранислав Босиљковић, у предмету предлагача АА из ..., одлучујући на основу члана 7. став 2. Закона о заштити права на суђење у разумном року о приговору за убрзање поступка, без испитног поступка дана 05.06.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ приговор предлагача АА из ... .

ОДБИЈА СЕ захтев предлагача за накнаду трошкова поступка.

О б р а з л о ж е њ е

Предлагач је 25.05.2020. године поднео приговор ради убрзања поступка у предмету Основног суда у Сјеници П 428/16. У приговору је навео да је у означеном предмету Основни суд у Сјеници поступао незаконито са његовом посебном ревизијом од 14.12.2018. године јер је исту доставио Врховном касационом суду тек 09.01.2020. године.

Поступајући по приговору предлагача, у смислу чланова 6-9 Закона о заштити права на суђење у разумном року („Службени гласник Републике Србије“, број 40/15), Врховни касациони суд је без испитног поступка одлучио да поднети приговор одбаци.

Увидом у спис Врховног касационог суда Рев 35/2020 утврђено је да је предмет Апелационог суда у Крагујевцу Гж 4765/2017 са изјављеном ревизијом примљен у Врховни касациони суд дана 09.01.2020. године. Предмет је већан 13.05.2020. године, а списи су отправљени Апелационом суду у Крагујевцу дана 27.05.2020. године.

У таквој ситуацији, када је поступак пред Врховним касационим судом окончан пре подношења приговора, предлагач нема правни интерес да тражи убрзање поступка. Предмет је суђен у разумном року, па зато није повређено ни предлагачево право на суђење у разумном року.

Из наведених разлога, на основу члана 5. став 1. у вези члана 7. Закона о заштити права на суђење у разумном року, одлучено је као у првом ставу изреке.

Предлагач нема право на трошкове поступка за састав приговора јер није успео у поступку за заштиту права на суђење у разумном року. Због тога је, применом члана 153. став 1. Закона о парничном поступку у вези са чланом 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку и чланом 20. став 2. Закона о заштити права на суђење у разумном року, одлучено као у другом ставу изреке.