Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Катарине Манојловић Андрић, председника већа, Гордане Џакула и Бисерке Живановић, чланова већа, са саветником Весном Мраковић, као записничарем, решавајући о жалби АА из ..., ... .../..., изјављеној на решење Комисије за спровођење поступка директног одлучивања број ...,-...-.../...-... од 10.12.2019. године, у предмету приговора због неправилности у спровођењу референдума, у нејавној седници већа, одржаној дана 07.02.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

Жалба се ОДБАЦУЈЕ.

О б р а з л о ж е њ е

Жалилац је дана 16.01.2020. године поднео Врховном касационом суду жалбу на решење Града Шапца ...-...-.../...-... од 10.12.2019. године, донето по приговору због неправилности у спровођењу референдума од 08.12.2019. године.

У поступку претходног испитивања поднете жалбе, Врховни касациони суд је решењем Уж 1/20 од 17.01.2020. године наложио подносиоцу да уреди поднесак тако што ће, у року од осам дана од дана пријема решења, прецизно писмено да се изјасни коме суду и који правни лек подноси против ожалбеног решења. Суд је указао подносиоцу на то, да се, у смислу одредбе члана 17. Закона о управним споровима, управни спор покреће тужбом, а да је одредбом члана 7. став 2. истог закона прописано да се против пресуде донете у управном спору не може изјавити жалба. Подносилац је упозорен да ће, уколико не поступи по налогу суда из става 1. овог решења у остављеном року, поднесак бити одбачен на основу одредбе члана 101. став 4. Закона о парничном поступку (''Службени гласник РС'' бр. 72/11... 87/18), који закон се сходно примењује на основу одредбе члана 74. Закона о управним споровима (''Службени гласник РС'' број 111/09).

Поступајући по решењу Врховног касационог суда Уж 1/20 од 17.01.2020. године, жалилац се поднеском од 29.01.2020. године изјаснио да подноси жалбу против решења Комисије за спровођење поступка директног одлучивања број ...-...-.../...-... од 10.12.2019. године, те да је тај правни лек дозвољен сагласно одредби члана 30. став 1. Закона о уређењу судова у вези са одредбом члана 29. став 1. Закона о референдуму и народној иницијативи.

Одредбама члана 29. Закона о референдуму и народној иницијативи (''Службени гласник РС'' бр. 48/94 и 11/98) прописано је: да против решења општинске, градске, покрајинске или републичке комисије донетог по приговору из члана 27. овог закона, као и у случају када надлежна комисија није одлучила по приговору у прописаном року, подносилац приговора може да поднесе жалбу Врховном суду (став 1); да Врховни суд решава по жалби из става 1. овог члана у року од 48 сати од пријема жалбе (став 2); да је одлука Врховног суда по жалби коначна (став 3).

У складу са важећим Уставом Републике Србије из 2006. године, којим је, у члану 143. став 4, утврђено да је Врховни касациони суд највиши суд у Републици Србији, дошло је до тзв. прећутног престанка важења одредаба члана 29. Закона о референдуму и народној иницијативи.

Одредбом члана 11. став 3. Закона о уређењу судова, који је објављен у ''Службеном гласнику РС'' 116/08 дана 22.12.2008. године са почетком примене од 01.01.2010. године, прописано је да су судови опште надлежности основни судови, виши судови, апелациони судови и Врховни касациони суд.

Почетком примене наведене одредбе Закона о уређењу судова, дана 01.01.2010. године, престао је да постоји Врховни суд, а надлежности највишег суда су Законом о уређењу судова (''Службени гласник РС'' бр. 116/08... 88/18) другачије прописане. Према члану 30. став 1. наведеног закона, Врховни касациони суд одлучује о ванредним правним средствима изјављеним на одлуке судова Републике Србије и у другим стварима одређеним законом.

Законом о уређењу судова није прописана надлежност Врховног касационог суда за одлучивање о жалби у случајевима у којима је раније по одредбама посебних закона одлучивао Врховни суд, па ни о жалби прописаној одредбом члана 29. став 1. Закона о референдуму и народној иницијативи.

С обзиром на то да је жалилац поднео жалбу на решење Комисије за спровођење поступка директног одлучивања од 10.12.2019. године, које је коначно у управном поступку и против кога је могао да поднесе тужбу Управном суду у року од 30 дана од дана достављања, о чему је правилно поучен ожалбеним решењем, Врховни касациони суд је, на основу члана 30. став 1. Закона о уређењу судова, одлучио као у диспозитиву решења.

РЕШЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ

дана 07.02.2020. године, Уж 1/2020

Записничар,                                                                                                                         Председник већа – судија,

Весна Мраковић,с.р.                                                                                                        Катарина Манојловић Андрић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић