Уж 159/10 - мирнодопска војна инвалиднина

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Уж 159/10
28.01.2011. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Снежане Живковић, председника већа, Мирјане Ивић, Стојана Јокића, Весне Поповић и Власте Јовановић, чланова већа, са саветником суда Рајком Милијаш, као записничарем, решавајући по жалби И.И. из С.К., улица …, кога заступа пуномоћник Б.С.Б., адвокат из Н.С., … против пресуде Окружног суда у Новом Саду посл.бр. У. ... од 02.10.2009. године, уз учешће Покрајинског секретаријата за социјалну политику и демографију АП Војводине, у предмету признавања својства мирнодопског војног инвалида, у нејавној седници већа одржаној дана 28.01.2011. године, донео је

П Р Е С У Д У

 

Жалба се ОДБИЈА.

О б р а з л о ж е њ е

 

Побијаном пресудом одбијена је тужба И.И. из С.К. поднета против решења Покрајинског секретаријата за здравство и социјалну политику у Новом Саду бр. … од 14.06.2007. године, којим је одбијена жалба тужиоца изјављена против решења Градске управе за социјалну и дечију заштиту, Управе за борачко-инвалидску заштиту Града Новог Сада бр. … од 12.02.2007. године, којим  је одбијен захтев тужиоца, привременог мирнодопског војног инвалида VI групе, за признавање наведеног својства и по основу повреде главе у току служења војног рока.

Жалилац поднетом жалбом побија законитост пресуде Окружног суда у Новом Саду посл.бр. У. … од 02.10.2009. године, због битне повреде одредаба поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права. У жалби, као и у тужби, наводи да је другостепена лекарска комисија дала налаз и мишљење само на основу медицинске документације, без непосредног прегледа, а што није могло бити довољно да би се утврдила узрочно-последична веза повреде главе и настанка инвалидности. Предлаже да суд жалбу уважи, укине или преиначи побијану пресуду и усвоји тужбени захтев у целости као основан.

Покрајински секретаријат за социјалну политику и демографију АП Војводине, у одговору на жалбу у свему остаје при разлозима изнетим у оспореном решењу и предлаже да суд жалбу као неосновану одбије.

Врховни касациони суд је, поступајући на основу члана 77. став 2. Закона о управним споровима („Службени гласник РС“, број 111/09) и испитујући законитост ожалбене пресуде у границама захтева из жалбе у смислу члана 48. у вези члана 50. став 4. Закона о управним споровима („Службени лист СРЈ“ број 46/96), а након оцене навода жалбе из списа предмета нашао:

Жалба је неоснована.

Побијана пресуда је правилна и на закону заснована, јер су у њој оцењена сва питања и околности од утицаја на одлуку суда о законитости оспореног решења, а у жалби се не износе чињенице и разлози из којих би произилазило да ожалбена пресуда нија правилна. Окружни суд у Новом Саду је у управном спору по тужби жалиоца, правилно нашао да решењем Покрајинског секретаријата за здравство и социјалну политику у Новом Саду бр. … од 14.06.2007. године није повређен закон на штету жалиоца. Ово стога, јер је у поступку који је претходио доношењу другостепеног решења прибављен налаз и мишљење другостепене лекарске комисије бр. … од 11.06.2007. године, којим је на основу медицинске документације као и на основу ЦТ мозга урађеног током болничког лечења на ВМА утврђено да нема знакова повређивања можданог ткива као ни костију главе и да је инвалидност последица болести, а не повреде главе.

Суд је ценио наводе жалбе којима се указује да је налаз и мишљење другостепене лекарске комисије дат без непосредног прегледа тужиоца и налази да је исти неоснован и без значаја за одлучивање у овој правној ствари обзиром да законом није прописана обавеза за другостепени орган вештачења да свој налаз, оцену и мишљење даје на основу непосредног прегледа. Оцена, налаз и мишљење првостепеног и другостепеног органа вештачења су медицински документовани, образложени и дати од стране надлежног органа сагласно члану 93. Закона о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца (''Сл. лист СРЈ'' број 37/98) и члану 14. Правилника о утврђивању процента војног инвалидитета (''Сл. лист СРЈ'' број 37/98), како је правилно закључено и образложено у побијаној пресуди.

Како наводима жалбе није доведена у питање правилност и законитост побијане пресуде, Врховни касациони суд је поступајући по одредби члана 77. став 2. Закона о управним споровима („Сл. гласник РС“ број 111/09), на основу члана 49. став 1. у вези са чланом 50. став 4. Закона о управним споровима („Сл. лист СРЈ“ број 46/96) одлучио као у диспозитиву ове пресуде.

 

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ

Дана 28.01.2011. године, Уж  159/10

 

Записничар,                                                             Председник већа - судија,

Рајка Милијаш,с.р.                                                  Снежана Живковић,с.р.