Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Узз 43/10
26.11.2010. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Снежане Живковић, председника већа, Мирјане Ивић, Предрага Трифуновића, Власте Јовановић и Снежане Андрејевић, чланова већа, са саветником суда Рајком Милијаш, записничарем, решавајући о захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца ПТЗ-... од 25.12.2009. године, против решења Већа за прекршаје у Нишу ВП.бр.... од 04.11.2009. године и решења Општинског органа за прекршаје у Дољевцу Уп.бр.... од 09.02.2009. године, у нејавној седници већа одржаној дана 26.11.2010. године, донео је

П Р Е С У Д У

 

Захтев се УВАЖАВА, УКИДАЈУ СЕ решења Већа за прекршаје у Нишу ВП.бр.... од 04.11.2009. године и Општинског органа за прекршаје у Дољевцу Уп.бр.... од 09.02.2009. године и предмет УСТУПА Прекршајном суду у Нишу на поновни поступак и одлучивање.  

 

О б р а з л о ж е њ е

 

Решењем Већа за прекршаје у Нишу ВП.бр.... од 04.11.2009. године одбијена је жалба окривљеног К.М. из Р., СО М. и потврђено решење Општинског органа за прекршаје у Дољевцу Уп.бр.... од 09.02.2009. године, којим је окривљени оглашен одговорним што је дана 10.09.2008. године око 5,30 часова на регионалном путу Н-Л у П. СО Д. управљао возилом ближе означеним у изреци решења вршећи делатност јавног превоза робе у друмском саобраћају, а да нема извршен лекарски преглед да може истим да се бави (не поседује лекарско уверење), чиме је учинио прекршај из члана 178. став 1. тачка 2. Закона о безбедности саобраћаја на путевима и кажњен новчаном казном у износу од 60.000,00 динара коју је дужан да плати у року од 15 дана од дана правноснажности решења, што ако не учини у остављеном року иста ће бити замењена казном затвора у трајању од 30 дана, рачунајући сваки започети дан са по 500,00 динара, а остатак казне од 45.000,00 динара ће се наплатити принудним путем.

Против наведеног решења Већа за прекршаје у Нишу и првостепеног прекршајног решења Републички јавни тужилац је подигао захтев за заштиту законитости, због битне повреде одредаба прекршајног поступка из члана 251. став 1. тачка 14. Закона о прекршајима и повреде материјалног прописа о прекршају из члана 252. став 1. тачка 4. Закона о прекршајима. У захтеву наводи да у списима предмета не постоје докази да је окривљени вршио јавни превоз па у изреку пресуде нису могле бити унете чињенице које указују да је та врста превоза заиста вршена. Даље наводи да прекршај из члана 178. Закона о безбедности саобраћаја на путевима није могло да изврши физичко лице па ни предузетник, а посебно не неко за кога је сам орган утврдио да је без запослења. Изрека решења првостепеног органа није јасна и одређена нити су чињенице у првостепеном решењу правилно и потпуно утврђене. Указује на то да записник о исказу окривљеног пред замољеним органом изгледа као копија у коју је накнадно унета изјава окривљеног, а садржај изјаве је противуречан чињеницама утврђеним у изреци првостепеног решења. Предлаже да суд захтев уважи, укине првостепено и другостепено решење и предмет врати првостепеном прекршајном суду на поновни поступак и одлучивање.

Врховни касациони суд је, на основу одредбе члана 282. став 2. Закона о прекршајима (''Сл. гласник СРС'' број 44/89 и „Сл. гласник РС“ бр. 21/90... 55/04), обавестио о седници већа Републичког јавног тужиоца, који иако уредно обавештен није приступио.

Поступајући по поднетом захтеву на основу члана 90. став 1. Закона о уређењу судова (''Сл. гласник РС'' бр. 116/08 и 104/09) и испитујући побијано решење и првостепено решење у смислу члана 283. Закона о прекршајима, Врховни касациони суд је нашао:

Захтев је основан.

Републички јавни тужилац основано захтевом за заштиту законитости указује да је првостепеним и другостепеним прекршајним решењем повређен закон на штету кажњеног. Из списа предмета се види да је у изреци решења Општинског органа за прекршаје у Дољевцу Уп.бр.... од 09.02.2009. године окривљени К.М., са местом пребивалишта у Р. СО М., неожењен, без запослења, оглашен одговорним што је дана 10.09.2008. године око 5,30 часова на регионалном путу Н-Л у П. СО Д. управљао ТМВ-ом регистарске ознаке ... марке ''Мерцедес'' типа ''1625'' када је утврђено да управља возилом вршећи делатност јавног превоза робе у друмском саобраћају, возило је и означено са натписом, а да нема извршен лекарски преглед да може истим да се бави (не поседује лекарско уверење), чиме је учинио прекршај из члана 178. став 1. тачка 2. Закона о безбедности саобраћаја на путевима због чега је кажњен новчаном казном у износу од 60.000,00 динара. Решењем Већа за прекршаје у Нишу ВП.бр.... од 04.11.2009. године, одбијена је као неоснована, жалба окривљеног и потврђено првостепено прекршајно решење. Међутим, по налажењу овог суда, како је према члану 178. Закона о безбедности саобраћаја на путевима (''Сл. гласник СРС'' бр. 53/82... 21/90, ''Сл. гласник РС'' бр. 28/91... 101/05), предвиђено кажњавање правних и одговорних лица у тим правним лицима и одговорних лица државних органа то прекршај из наведене одредбе закона није могло да изврши физичко лице па ни предузетник па самим тим ни окривљени К.М., физичко лице за кога је првостепени орган утврдио да је без запослења. Сагласно наведеном првостепено решење је донето уз повреду материјалног прописа о прекршају из члана 252. став 1. тачка 4. Закона о прекршајима.

Такође, по налажењу овог суда првостепено прекршајно решење је донето уз битну повреду одредаба прекршајног поступка из члана 251. став 1. тачка 14. Закона о прекршајима због недостатка одлучних чињеница како у изреци тако и у образложењу решења, јер у списима нема доказа да је окривљени вршио јавни превоз нити су у изреци решења наведене чињенице које би указивале да је та врста превоза вршена критичном приликом, а није наведено како је возило било обележено за јавни превоз. Из списа предмета се види да је окривљени на записник пред замољеним органом изјавио да није знао да ако се бави ауто-превозом мора имати лекарски преглед, а у изреци првостепеног решења је наведено да је окривљени лице без запослења, па је изрека првостепеног решења о прекршају противуречна разлозима решења. Одлучујући по жалби Веће за прекршаје у Нишу није отклонило наведене повреде због чега је и другостепено решење о прекршају донето уз битну повреду одредаба прекршајног поступка из члана 251. став 1. тачка 14. Закона о прекршајима, и уз повреду материјалног прописа о прекршају из члана 252. став 1. тачка 4. Закона  о прекршајима.

У поновном поступку прекршајни суд је дужан да, у смислу члана 286. Закона о прекршајима, изведе све процесне радње и да расправи питања на којима му је указано овом пресудом и након тога донесе на закону засновану одлуку. Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је, на основу члана 283. став 3. Закона о прекршајима уважио захтев Републичког јавног тужиоца и укинуо првостепено и другостепено решење о прекршају а предмет доставио на поновни поступак и одлучивање Прекршајном суду у Нишу сагласно члану 90. став 2. Закона о уређењу судова (''Сл. гласник РС'' бр. 116/08 и 104/09) у вези члана 2. Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава (''Сл. гласник РС'' број 116/08), који се примењују од 01.01.2010. године.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ

Дана 26.11.2010. године, Узз  43/10

 

Записничар,                                                                         Председник већа - судија

Рајка Милијаш,с.р.                                                              Снежана Живковић,с.р.