Противна странка је доставила списе предмета без одговора на захтев.

Поступајући по поднетом захтеву и испитујући побијану пресуду у границама захтева, а у смислу члана 54. Закона о управним споровима (''Службени гласник РС'' 111/09), Врховни касациони суд је нашао:

Захтев је неоснован.

Према разлозима образложења побијане пресуде, правилно је тужени орган оспореним закључком одбацио предлог тужиоца за понављање поступка окончаног решењем Војне поште 1122 Београд Уп-2 бр. 57-2/2013 од 10.02.2014. године, са разлога што околности на којима се предлог заснива нису учињене вероватним, с обзиром да поднети докази: наредба Команде копнене војске бр. 12-328 од 22.09.2015. године (о постављању тужиоца по мирнодопској формацији у копнену војску у специјалну бригаду, у 63. падобрански батаљон, за командира – падобранца 4. тима два тачка 4. падобранско-диверзантске) и позитивна оцена потпуне безбедоносне провере за тужиоца, сами или у вези са већ изведеним и употребљеним доказима не би могли довести до другачијег решења у овој управној ствари и да су ти докази били изнесени или употребљени у ранијем поступку. Ово стога што је одлука о престанку рада тужиоца у Војној полицији донета на основу дискреционог права старешине садржаног у тачки 16. односно 19. Упутства за избор кандидата за попуну војне полиције и јединица војне полиције специјалне намене, због процене органа да је тужилац недостојан за рад у Војној полицији. За своју одлуку тужени је дао разлоге које као правилне и на закону засноване прихвата суд.

Оцењујући законитост побијане пресуде, Врховни касациони суд налази да њом није повређен закон на штету подносиоца захтева и да је Управни суд за своју одлуку дао довољне и јасне разлоге, које у свему прихвата и овај суд. Ово стога, јер се из списа предмета види, а што ни подносилац захтева не оспорава, да је одлука о престанку рада у Војној полицији Војске Србије подносиоцу захтева донета на основу тачке 16. Упутства за избор кандидата за попуну војне полиције и јединица војне полиције специјалне намене према којој припаднику војске у војној полицији може престати рад и по одлуци Управе Војне полиције према коме надлежни старешина, користећи прописано дискреционо право може било ког припадника војне полиције удаљити из јединице војне полиције ако сматра да није достојан за рад у тој јединици. У конкретном случају подносиоцу захтева није престао радни однос у Војној полицији због безбедносних сметњи него због процене надлежног органа да је тужилац недостојан за рад у војној полицији, услед демостративне вожње возилима због чега је могло доћи до нарушавања јавног реда и мира, због чега су неосновани наводи захтева којима се указује на позитивне резултате потпуне безбедоносне провере за подносиоца захтева.

Суд је ценио наводе захтева којима се указује да је тужени орган по поднетом предлогу за понављање поступка могао одлучити само мериторно и налази да су исти неосновани јер је оспореним закључком правилно на основу члана 246. став 2. Закона о општем управном поступку одбачен предлог за понављање поступка обзиром да околност на којој је предлог заснован није учињена вероватном.

Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 55. став 1. Закона о управним споровима одлучио као у првом ставу диспозитива ове пресуде.

Врховни касациони суд је, с обзиром на то, да је захтев за преиспитивање судске одлуке одбијен, на основу одредбе члана 165. став 1. у вези члана 153. Закона о парничном поступку, који се сходно примењује на основу члана 74. Закона о управним споровима, одлучио као у другом ставу диспозитива ове пресуде.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ

дана 27.10.2017. године, Узп 344/2017

Записничар,                                                                                                           Председник већа – судија,

Рајка Милијаш,с.р.                                                                                               Мирјана Ивић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић