.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Узп 401/2019
07.02.2020. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Катарине Манојловић Андрић, председника већа, Гордане Џакула и Бисерке Живановић, чланова већа, са саветником Весном Мраковић, као записничарем, одлучујући о захтеву АА, адвоката из ..., за преиспитивање судске одлуке – пресуде Управног суда 12 У 8702/19 од 07.11.2019. године, уз учешће Јавне медијске установе – Радио телевизије Србије из Београда, Таковска 10, као противном странком, у предмету ослобађања плаћања таксе, у нејавној седници већа, одржаној дана 07.02.2020. године, донео је
П Р Е С У Д У
Захтев се ОДБИЈА.
О б р а з л о ж е њ е
Побијаном пресудом одбијена је тужба подносиоца захтева поднета против решења Јавне медијске установе ''Радио телевизија Србије'' из Београда број .. од 10.05.2019. године, којим је одбијен захтев тужиоца, корисника мерила електричне енергије по ЕД бројевима .. и .., за ослобађање обавезе плаћања таксе за јавни медијски сервис.
У захтеву за преиспитивање побијане пресуде, поднетом због неправилне примене закона, повреде правила поступка и непотпуно утврђеног чињеничног стања, подносилац истиче да испуњава услове из одредбе члана 42. став 1. тачка 6. Закона о јавним медијским сервисима за ослобађање обавезе плаћања таксе за јавни медијски сервис. Не спори да на мерном месту у ... има потрошње електричне енергије, али сматра да то не значи да је свако ко је потрошач електричне енергије истовремено и обвезник плаћања таксе за јавни медијски сервис. Наводи да је Закон о јавним медијским сервисима у супротности са Уставом Републике Србије, јер сви корисници електричне енергије не могу да буду и обвезници плаћања таксе за јавни медијски сервис. Указује на то да у његовој кући у ... нема телевизора, па нема ни основа за плаћање таксе за јавни медијски сервис. Предлаже да суд захтев уважи, побијану пресуду укине и предмет врати Управном суду на поновно одлучивање.
Противна странка, у одговору на захтев, предлаже да суд исти одбије.
Захтев је неоснован.
Према разлозима образложења побијане пресуде, правилно је, по оцени Управног суда, оспореним решењем одбијен захтев тужиоца за ослобађање обавезе плаћања таксе за јавни медијски сервис, јер је увидом у рачуне за електричну енергију који су достављени уз поднети захтев за ослобађање плаћања таксе евидентирана потрошња електричне енергије, а што се ни наводима тужбе не спори.
Оцењујући законитост побијане пресуде, Врховни касациони суд налази да је пресуда донета без повреда правила поступка на које се указује захтевом. Побијаном пресудом оцењена су сва питања и околности које су могле да буду од утицаја на законитост оспореног решења, а образложење пресуде садржи јасне, одређене и правилне разлоге којима се суд руководио при оцени законитости оспореног решења.
Одредбом члана 42. став 1. тачка 6) Закона о јавним медијским сервисима (''Службени гласник РС'' бр. 83/14... 108/16) је прописано да се обавезе плаћања таксе ослобађа физичко лице корисник више мерила електричне енергије за мерило електричне енергије у стамбеној јединици, односно пословном простору, који се не користи, а да потребна документација за лице из става 1. тачка 6) овог члана јесте доказ о власништву на непокретности, доказ да нико не користи објекат и доказ о потрошњи електричне енергије (став 9).
Имајући у виду цитирану законску одредбу, те чињеницу да је у управном поступку утврђено да на мерном месту у ... има потрошње електричне енергије на бројилу ЕД број .., што подносилац у захтеву и потврђује, правилно је, и по оцени Врховног касационог суда, Управни суд одбио тужбу тужиоца против оспореног решења, налазећи да испуњеност услова да је тужилац потрошач електричне енергије значи да је он и обвезник плаћања таксе за јавни медијски сервис у складу са цитираном одредбом члана 42. став 1. тачка 6) Закона о јавним медијским сервисима, па су супротни наводи захтева неосновани.
Поводом навода подносиоца захтева да је Закон о јавним медијским сервисима у супротности с Уставом јер сви корисници електричне енергије не могу да буду и обвезници плаћања таксе за јавни медијски сервис, посебно ако немају телевизор, Врховни касациони суд истиче да је Уставни суд Решењем I Уз-165/2016 од 21. децембра 2017. године одбацио иницијативе за оцену уставности одредаба чл. 35. до 38. и члана 42. Закона о јавним медијским сервисима. У Решењу Уставног суда, поред осталог, пише: ''да обвезник плаћања таксе за јавни медијски сервис коме није обезбеђена (техничка) могућност (одговарајућег) пријема програма који су од јавног интереса, није дужан да плаћа ту таксу, као Законом утврђену накнаду за могућност коришћења програма јавног медијског сервиса који су од јавног интереса, те да у судском поступку, сагласно општим правилима облигационог права, може да оствари заштиту за случај неоснованог установљења потраживања по овом основу. Међутим, наведено се не може односити и на она лица којима је обезбеђена могућност пријема програма јавних медијских сервиса, али они ту могућност не желе да користе, јер је Законом о медијским сервисима утврђена обавеза плаћања таксе за могућност коришћења јавног медијског сервиса који су од јавног интереса, без обзира да ли лице ту могућност користи или не.'' Дакле, јавни медијски сервис нису дужни да плаћају они власници ТВ пријемника којима нису обезбеђене техничке могућности за пријем програма јавног медијског сервиса, а не она лица која у своме стамбеном или пословном простору немају ТВ пријемник као што је подносилац захтева.
Налазећи да остали наводи захтева нису од утицаја на другачије одлучивање о законитости побијане пресуде, Врховни касациони суд је, на основу члана 55. став 1. Закона о управним споровима, одлучио као у диспозитиву пресуде.
ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ
дана 07.02.2020.године, Узп 401/2019
Записничар, Председник већа – судија,
Весна Мраковић,с.р. Катарина Манојловић Андрић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
