Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Узп 421/10
19.05.2011. година
Београд

Врховни касациони суд у већу састављеном од судија: Снежане Живковић, председника већа, Олге Ђуричић и Власте Јовановић, чланова већа, са саветником Рајком Милијаш, записничарем, решавајући о захтеву Т.С. из С, С.С. из С., др Р.Н. из С, Т.Љ. из С, У.М. из С, К из С, М-П.В. из С, К.К. из С., П.М. из Р, Б.Н. из С, С.Г. из Г, И.Ј. из Км, С.Ђ. из Ч., Б.Ч. из Б., В.Л. које заступају адвокати Б.Ч. из Б, и Ц.В. из Б, за преиспитивање судске одлуке – решења Управног суда – Одељења у Н.С. III-1 Уж 228/10 од 29.10.2010. године, у  предмету заштите права одборника, у нејавној седници већа одржаној дана 19.05.2011. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

            Захтев СЕ ОДБАЦУЈЕ.

О б р а з л о ж е њ е

            Подносиоци захтева предложу преиспитивање побијаног решења којим је одбачена њихова жалба изјављена против Скупштине Града С. због недоношења одлуке по њиховом захтеву о враћању - додели мандата сагласно одлуци Уставног суда Републике Србије 1 Уз-52/2008 од 21.04.2010. године.

            У поступку претходног испитивања поднетог захтева Врховни касациони суд је нашао да је захтев недозвољен.

            Одредбом члана 49. став 1. Закона о управним споровима (''Службени гласник РС'' број 111/09) је прописано да против правноснажне одлуке Управног суда странка и надлежни јавни тужилац могу да поднесу Врховном касационом суду захтев за преиспитивање судске одлуке. Ставом  2. члана 49. ЗУС-а је прописано да захтев може да се поднесе када је то законом предвиђено, у случајевима када је суд одлучивао у пуној јурисдикцији и у стварима у којима је у управном поступку била искључена жалба, а ставом 3 истог члана је прописано да захтев може да се поднесе због повреде закона, другог прописа или општег акта или повреде правила поступка која је могла бити од утицаја на решење ствари.

            Управни суд je побијаним решењем одбацио жалбу подносиоца захтева изјављену против Скупштине Града С. због недоношења одлуке по њиховом захтеву о враћању - додели мандата, из чега произилази да се у конкретном случају ради о спору sui generis – поводом заштите права одборника скупштина јединица локалне самоуправе.

            Врховни касациони суд налази да је одлучивање о заштити права одборника део изборног поступка који је регулисан Законом о локалним изборима (''Сл. гласник РС'' 129/07). У поступку заштите изборног права чланом 54. став 3. наведеног Закона прописана је сходна примена Закона о управним споровима, а ставом 5. истог члана је изричито забрањено подношење ванредних правних средстава из Закона о управним споровима против одлука донетих у поступку по жалби поводом заштите изборног права. Сагласно наведеном, по оцени овог суда, против правноснажне одлуке Управног суда донете поводом заштите права одборника у правној ствари престанка па и измене одлуке о престанку мандата или потврђивања мандата, као дела изборног поступка, није дозвољено подношење захтева за преиспитивање судске одлуке из члана 49. Закона о управним споровима.

            Одредбом члана 53. став 1. Закона о управним споровима је прописано да  ће, недозвољен или неблаговремен захтев или захтев који је поднело неовлашћено лице, Врховни касациони суд одбацити решењем.

            Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је нашао да је поднети захтев недозвољен, па је на основу члана 53. став 1. овог Закона одлучио као у диспозитиву решења.

РЕШЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ

Дана 19.05.2011. године, Узп  421/10

Записничар,                                                                           Председник већа - судија

Рајка Милијаш,с.р.                                                                Снежана Живковић,с.р.