Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Узп 471/11
16.03.2012. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

 

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Снежане Живковић, председника већа, Олге Ђуричић и Снежане Андрејевић, чланова већа, са саветником Горданом Богдановић, као записничарем, решавајући о захтеву И.С. из К, поднетом преко пуномоћника М.И, адвоката из К, за преиспитивање судске одлуке – пресуде Управног суда III-1 У 3225/11 од 30.06.2011. године, уз учешће противне странке Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, у предмету приступа информацијама од јавног значаја, у нејавној седници већа одржаној дана 16.03.2012. године, донео је

П Р Е С У Д У

            Захтев се ОДБИЈА.

О б р а з л о ж е њ е

 

 

Побијаном пресудом у ставу првом диспозитива одбијена је тужба тужиоца И.С. поднета против закључка Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Републике Србије број 07-00-02316-1/2010-03 од 28.02.2011. године, којим је обустављен поступак извршења решења Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности број 07-00-00442/2008-03 од 27.04.2009. године, по предлогу тражиоца извршења И.С. и спроведене радње су поништене. Наведеним решењем наложено је Министарству рада и социјалне политике Републике Србије  да у року од 3 дана од дана пријема тог решења обавести И.С. да ли поседује тражене информације по његовом поднеску од 28.08.2007. године, којим је указао на неправилности у раду Одсека инспекције рада у Кикинди. Ставом другим диспозитива побијане пресуде тужилац је ослобођен од плаћања судске таксе.

У захтеву за преиспитивање побијане пресуде подносилац истиче да Управни суд није правилно утврдио чињенице релевантне за решавање у овој управној ствари, а изведени докази противречни су изреци закључка, па сматра да су тиме учињене битне повреде поступка и погрешно примењени правни прописи на одлучујуће чињенице. Указује да је Министарство за рад и социјалну политику Републике Србије после доношења закључка о дозволи извршења од стране Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности донело допис од 11.01.2011. године, на који је подносилац поново изјавио жалбу, јер допис не садржи информације које су тражене захтевом подносиоца од 28.08.2007. године. Стога сматра да је нетачан навод у побијаној пресуди да је правилно оспореним закључком обустављен поступак, јер је Министарство рада и социјалне политике Републике Србије поступило по решењу Повереника и у целости извршило то решење на начин одређен закључком о дозволи извршења. Предлаже да суд уважи захтев и укине или преиначи побијану пресуду.

Противна странка није доставила одговор на захтев, иако јој је исти уредно уручен 26.09.2011. године, већ само списе предмета.

Поступајући по поднетом захтеву и испитујући побијану пресуду у границама захтева, у смислу члана 54. Закона о управним споровима (''Сл. гласник РС'' број 111/09), Врховни касациони суд је нашао:

Захтев је неоснован.

Из списа предмета Управног суда III-1 У 3225/11 произлази да је по предлогу И.С. за спровођење административног извршења решења Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности од 27.04.2009. године Повереник донео закључак од 07.12.2010. године о дозволи извршења тог решења. Међутим, како је Министарство рада и социјалне политике Републике Србије поступило по решењу Повереника на начин одређен наведеним закључком о дозволи извршења и подносиоцу захтева уз допис од 11.01.2011. године доставило све документе у вези предузетих радњи по његовом поднеску од 28.08.2007. године упућеном том министарству, Повереник је оспореним закључком од 28.02.2011. године обуставио поступак извршења свог решења од 27.04.2009. године.

Оцењујући законитост побијане пресуде, Врховни касациони суд налази да је та пресуда донета без повреде правила поступка и уз правилну примену Закона о управним споровима при оцени законитости оспореног закључка.

Врховни касациони суд је ценио наводе захтева да је Управни суд повредио правила поступка, јер није правилно утврдио чињенице релевантне за решавање у овој управној ствари, па је нашао да су ти наводи неосновани. Ово стога што је побијана пресуда донета на основу чињеничног стања, правилно утврђеног у управном поступку и том пресудом су оцењена сва питања и околности која су могла бити од утицаја на законитост оспореног закључка, за ту оцену су дати довољни и јасни разлози, које у свему прихвата и овај суд.

Са изнетих разлога, налазећи да побијаном пресудом није повређен закон на штету подносиоца захтева, Врховни касациони суд је на основу члана 55. став 1. Закона о управним споровима одлучио као у диспозитиву.

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ

дана 16.03.2012. године, Узп  471/11

 

Записничар,                                                               Председник већа - судија,

Гордана Богдановић,с.р.                                          Снежана Живковић,с.р.