Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Узп 79/12
02.03.2012. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Снежане Живковић, председника већа, Олге Ђуричић и Михаила Рулића, чланова већа, са саветником Горданом Богдановић, као записничарем, решавајући о захтеву М.К. из Б., коју заступа пуномоћник Ј.Ш., адвокат из Б., за преиспитивање судске одлуке – пресуде Управног суда 20 У.6063/11 од 15.12.2011. године, у предмету остваривања права на новчану накнаду за време незапослености, у нејавној седници већа одржаној дана 02.03.2012. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

 

            Захтев се ОДБАЦУЈЕ.

О б р а з л о ж е њ е

 

Поднетим захтевом подносилaц предлаже да Врховни касациони суд укине или преиначи пресуду Управног суда 20 У.6063/11 од 15.12.2011. године, којом је у ставу првом одбијена тужба М.К. поднета против закључка Националне службе за запошљавање Републике Србије број 0030-10412-1750/2007 од 12.04.2011. године,  којим је одбачен њен предлог за понављање поступка окончаног решењем директора Националне службе за запошљавање Републике Србије број 0031-10412-1750/2007 од 13.12.2007. године, којим је одбијена њена жалба изјављена против решења Филијале за Град Београд број 0104-10411-8553-1/2007 од 21.08.2007. године, а којим решењем је одбијен захтев М.К. за признавање права на новчану накнаду за време незапослености. У ставу другом диспозитива побијане пресуде одбијен је захтев тужиље за накнаду трошкова управног спора.

У поступку претходног испитивања поднетог захтева Врховни касациони суд је нашао да је захтев недозвољен.

Одредбом члана 49. став 1. Закона о управним споровима  прописано је да против правноснажне одлуке Управног суда странка и надлежни јавни тужилац могу да поднесу Врховном касационом суду захтев за преиспитивање судске одлуке. Према ставу 2. овог члана закона захтев може да се поднесе када је то законом предвиђено, у случајевима када је суд одлучивао у спору пуне јурисдикцијe и у стварима у којима је у управном поступку била искључена жалба, а према ставу 3. истог члана закона захтев се може поднети због повреде закона, другог прописа или општег акта или због повреде правила поступка која је могла бити од утицаја на решавање ствари.

Из побијане пресуде, навода захтева и прилога поднетих уз захтев произлази да у управном поступку правноснажно окончаном решењем директора Националне службе за запошљавање Републике Србије број 0031-10412-1750/2007 од 13.12.2007. године, није била искључена жалба односно двостепено одлучивање. С обзиром да у поступку управно-судске заштите о оцени законитости тог решења не би био дозвољен захтев за преиспитивање судске одлуке, јер нису испуњени услови из члана 49. став 2. Закона о управним споровима, то је по налажењу овог суда недозвољен захтев за преиспитивање пресуде Управног суда којом је одбијена тужба поднета против закључка којим је одбачен предлог за понављање управног поступка у коме није била искључена жалба, а суд побијану пресуду није донео у пуној јурисдикцији. Одредбом члана 53. став 1. Закона о управним споровима је прописано да ће недозвољен или неблаговремен захтев или захтев који је поднело неовлашћено лице Врховни касациони суд одбацити решењем.

Имајући у виду да је на основу наведених прописа поднети захтев недозвољен, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 53. став 1. Закона о управним споровима одлучио као у диспозитиву овог решења.

РЕШЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ

 

Записничар,                                                               Председник већа - судија,

Гордана Богдановић,с.р.                                          Снежана Живковић,с.р.